* * *
Znači, sada kada su se emocije stišale i utisci malo slegli, da kažem: „Hvala, Putine, jebo te otac, na unazađivanju kosovskog pitanja i na tome što Katarakta nije pobedila! (što reče Mir Tikili) I na sjebavanju BDP-a.“ Opet plaćamo ceh istorijskih oluja, opet smo na vetrometini povijesne zbiljnosti. Ko je to odlučio da se skućimo u usranom Podunavlju u VII stoljeću, otac mu govna izija?! To je kao odluka da se u Smederevu gradi železara. Klima i teren su zakurac. Košava, 'ladno, oštre zime, poplave okolnih reka, a uz sve to kuća nam je nasred puteva kojima stalno tabanaju i jašu horde pljaškaških naroda. Teren samo za rampu da se naplati putarina i za ružne zgradurine našijeh gastarbajtera (ono, s lavovi, s grčki stubovi, sa slonovi i klasicistički balkoni na kojima se suše papuče i sede burad za kiseli kupus).
Zašto, o, zašto,ne odosmo tamo daleko, kraj mora, đe je sunce, turizam, masline i slično? Jebali ga Dikan i Tunga!
* * *
Inače na onom forumu s kog sam otišao, Filipenko (čudan šizofenik, na avataru Staljin, rusofil, a Titoljubac) ne voli Kataraktu, kaže "dete SPS ministra, na fondovima pa joj lako da glkumi građanizam". E, tu je omanuo: ona je otrok socijalizma, a, kao što reče Đilas Milovan u hednom intervjuu potkraj života, "jedini kapacitet za demokratiju i građanizam imali su partizani" (uostalom vidimo kuda ide ova desnica što se popravoslavila 1990), Katarakta je građanista na prirodno, u vreme Tite i neposredno posle, to je bio onaj prirodni građanizam SFRJ, kada si "mogao na klupi u parku da spavaš" (ali uglavnom nisi MORAO, jer BDP beše veći od današnjeg), znači ona je prežitak socijalističkog Periklovog doba, kada smo imali ne samo Li Kuper već i leviske i ne samo ruski kvas već i koka-kolu i pepsi-kolu. Nije onda slučajno što je obljubljena i u većini balkanskih banana republika.
A Filipenko, jadan, u depresiji je zbog poraza ruske armije u Ukrajini, pa se obrukao ovim postom. Jer, on je u nevolji, uostalom kao i ja. On će uskoro morati, kao Kim Filbi, u Moskvu, vrata do vrata sa Snoudenom, u elitnom delu Moskve, tamo gde su podovi hodnikai pokriveni tamnozelenim linoleumom iz 1920-ih, a plafoni apartmana visoki i ozvučeni, dok se hrana nabavlja u prodavnicama za članove CK-a. Biće u zlatnom kavezu, jer je to porodično nasledstvo Golog otoka, kavez zlatan, to jest bronzani, koliko se može biti zlatan u Rusiji jelte, obrazi od jesetre jednom mesečno, kvalitetan lebac s krompirom 1x nedeljno, teglice s kavijarom, droce na poziv i – sedenje u kancelariji sa slikom tovariša kamrada Putina. Uskoro će osetiti da je uhapšen kao u filmu „Kolekcionar“ s Terensom Stempom. A ni meni nije bolje, ja sam se prodao za konzervu koka-kole, za leviske i američanske filmače i letovanje u Rovinju a zauzvrat dobih NATo bombe, i zauvek sam se razmazio samo da bih se razočarao i ukapirao da sam za taj usrani Zapad – seljak, domorodac. Ali, ne mogu nazad, kao što ni on ne može nazad. Ja ću raditi u perionici nekog hotela sa Jamajčanima i Sirijcima ali bar ću ići na koncerte u Melkweg i Paradiso u Amsterdamu, a Filipenko... Slušaće ploče (na mono gramofonu) Duška Jakšića i Živana Saramandića i Đoleta Marjanovića...
No comments:
Post a Comment