ČAMLI I ZVIŽDUK U DESET DO DESET

 

 

(Ponedeljak: između filmova "Operacija Minsmit" i "Potera", Pionirski park)

*

U jednoj piljarnici u nedelju primetim jabuke "šifra", a lepa prodavačica me pita "mogu li da vam pomognem?" Ja slupao pare na pivo u "Paulaneru", pa kažem: "Ma, vidim imate šifre, ali potrošio sam pare pa ću doći sutra". "Uzmite sada, pa dođite sutra!", kaže ona i dade mi kilo i nešto jabuka. Danas sam otišao da uzmem još šifri i jedan ananas i platim dug.

 *

Posle svratim u Illy da potražim neku pastu s titanijumom za opravku gleđi, nekad je toga bilo u "Iliju", pitam gospođu ali ona gleda belo. Onda se ja zagledam u nizove raznih zubnih pasta, a ona me gleda prekrštenih ruku  kao da se spremam nešto da ukradem ili da se popišam na rafov. Nema te titanijumske, uzmem nešto sa crnim ugljem, i, ne znam zašto, na odlasku kažem: "Nije to to, ali kad sam već ovde..." A ona: "Ali moći će da posluži, ha?" (to jest: "Znam te, 'tico!")

Tako jednom u jeku bombing scare-a, u Glavnoj pošti, dok sam slao neke tekstove na konkurs, dežurni bezbednjak ide za mnom kao Boldrik za navodnim nemačkim špijunom u Crnoj guji, gde god se ja pomerim, on pored mene i nasloni se leđima. Ili u jednom Šopngouu, dok se još radilo non-stop, u vreme dok su postojala ljudska pravaislobode, neki brka Vujadin ide za mnom i dahće mi za vrat. Koji je kruac tim ljudima?

 *

Gledajući one trejlere u bioskopu zaključim da neke filmove nikako neću da pogledam, "Top gan 2", na primer. On mi se zgadio još osamdesetih. Za njim su ludeli kao za Morisijem, cveće beogradskih čepa i kulturnjakinja. A ni najnoviji "Park iz doba Jure". Imam dojam, uostalom, iz predugačkih trejlera, da je sve što valja natrpano u te trejlere. Primećujem da je Džurasik park sniman na Malti. Prepoznajem ulice kojima sam hodao, predseničku palatu gde sam snimao smenu straže itd. Setim se jedne od produktivnih zabluda: kada je na tržište izbačen prvi "Park iz doba Jure", nisam ni znao naslov tog filma, pa sam polurečenicu "...ili Spilberg sa svojim dinosaurusima", mesecima, možda i čitavih godinu dana, možda i godinama - smatrao metaforom. Spilberg je, mislio sam ja, uzeo neke veoma poznate i vremešne glumce... 

*

Čamli...! Pa jebo te bog. 

 *

I odem u ponedeljak - nakon što sam vratio dug u piljari - da pogledam još jednom "Operaciju mleveno meso", a posle i "Poteru" (Last Seen Alive). Uočio sam nove momente u filmu Džona Medena. Nadam se da su nepušači u filmu koristili biljne cigarete. Džoni Flin liči na Savu Miloševića. Ona Montegjuova žena je veoma seksi, ali traži pljeskanje po guzi. Inače, to je takav tip filma za koji je i Agata Kristi pornjava. Seks za vreme rata je i dalje tabu...

I posle se prošetam malo po parku do drugog filma. Kada ponovo uđem, bez potrebe secnem onu lepu blagajnicu, koja sedi na stepenicama i čita sms poruke, ali joj veselo mahnem ulaznicom. Siđem do "Rite Hejvort", ali tamo je još u toku druga projekcija "Ne igraj na Engleze", što čujem po tonu. Devojka me pita u koju salu idem, ja kažem koja sala, a ona mi kaže da že za pet minuta početi da puštaju gledaoce, nema problema, kažem ja. 

I taman kad ja rekoh "nema problema", neko počne da zviždi, odnekle. Ne znam ko. Ali sto posto kozojeb neki. 

Ispostavi se da je samo jedna jedina osoba, žena, gledala drugu projekciju "Ne igraj na Engleze". "Operaciju Minsmit" gledala su dvojica. Čak i neke dečije filmove gleda par gledalaca, dvoje dakle, majka i ćerka... Tužno.

 *

Čamli, Čamli, le-leeee.