Ta sunčana Kreta,
neću reči postojbina
fuj, fuj, kliše je to, fuj.
Šta li će opet smisliti Rusija i Kina?
Slušam cvrčaka i skakavaca bruj
Kreta je Kalifornija turizma.
Beskrajno plavetnilo neba,
u očekivanju smaka sveta...
Da li je kucnuo poslednji čas?
Pod crepom sakrila se senica.
Mažem se kremom kano japanska glumica,
eto meni opet malograđanskog manirizma.
Koliko oružja Ukrajini treba?
Za svetske lidere, ovo je letovanje kučina i trica.
A za mene sve i svja, ono je meni spas.
Opet se osećam kao 1993-1998, kada sam kupovao razblaženi, popišani i pljunut jogurt na merenje, dok se točilac smeškao, valjda je celu noć drkao u njega, štrecam se kada pregori sijalica, kada mi ispadne urma na pod, tražim je dok je ne nađem, uskoro ću, kada mi ispadne žvaka ili pastila na trotoar, opet da se saginjem, "otrem prašinu" pa metnem u dupe.
Umesto suncobrana u Grčkoj i onih okruglih priganica s medom i muškatnim oraščićem, umesto Bič Bojsa u Berlinu - kurac na Cvetku i Đermu, jebo vas Putin, da vas jebo. A ono govno na pijaci ispred trafike, srče unučiće gorkog lista i loze i sere od 2003: "Ljudi, kad su ubili Đinđića, napio sam se i 3 dana se nisam treznio... Ukrajinci uopšte nisu nacija! Je l' znate vi da Ukrajinci nisu nacija? To su Rusi!"
