U četvrtak 25. maja, na Dan mladosti, u Muzeju pozorišta u Zaječaru, a drugog dana festivala "Mladi maj", održao sam 60-minutno predavanje o danskoj poeziji, najavivši Antologiju danskog pesništva 1945.2025 I deo, koja treba da izađe u oktobru. Priču sam završio jednom svojom pesmom iz zasad poslednje zbirke Otkako su ga uboli.
Audio snimak te književne večeri nalazi se ovde:::::::
Aprila 2020. godine trebalo je da bude obeležena dvadesetogodišnjica Crnkovićevog prevodilačkog rada. Naime, aprila 2000. godine je Raša Livada objavio prvi tekst Danca Stena Stensena Blegora na srpskom, prevod pripovetke „Kasno buđenje“ u Pismu. Zbog pandemije obeležavanje ovog jubileja je odloženo sve do ovog januara.
U utorak, 10. januara u 19 sati u Galeriji Artget sa Predragom Crnkovićem razgovaraćemo o njegovim prevodima objavljenim tokom ove 22 godine, kao i o planovima za godine koje dolaze.
Moderator: Nena Mihajlović VlajkovićBiografija:
Predrag Crnković je do jeseni 2022. godine preveo 56 knjiga s danskog, norveškog, švedskog, engleskog, slovenačkog i makedonskog. Uređuje edicije Severno svetlo, YUGO_lit i Van toka u Presingu. U najavi su memoari Stiva Džonsa, sećanja Srbe Ignjatovića, putopisi iz SSSR-a Gordana Nuhanovića… Objavio je 13 knjiga, uglavnom romana, ali i jednu zbirku pripovedaka i dve zb(i)rke poezije. Tri njegove radio drame (dve nagrađene na konkursu Radio Beograda za originalni tekst i jedna adaptacija Mopasanove pripovetke) višekratno su izvođene na Radio Beogradu 2. Odlomci iz proze i poezija su mu prevedeni na danski, mađarski i slovenački. Crnković je 2020. godine prvi put na srspki preveo Kirkegorova Dela ljubavi (Službeni glasnik). Kao prevodilac i često uncredited urednik i takoreći agent tokom dvadesetogodšnje prevodilačke karijere otkrio mnoge Skandinavce srpskim čitaocima: Norvežanina Pera Petešuna, Danca Henrika Stangerupa, Šveđanina Ulfa Petera Halberja, Dankinju Kristinu Heselhold s knjigama „Glavnica“ i „Kamila – i ostatak ekipe“, pa opet Norvežanina Tura Ulvena s kultnim romanom svesti u takoreći jednoj rečenici i jednom pasusu, „Zagrobni darovi“, Šveđanku Saru Stridsberj s izuzetnom romansiranom biografijom Valerije Solanas „Fakultet snova“, pa opet Dance, Kirsten Torup s „velikim danskim romanom“ „Prisećanja na ljubav“, zatim Jana Sonergora, s dve generacijske (o rođenima 1960-ih) vremenske kapsule, zbirkom priča „Poslednja nedelja u oktobru“ i „Poledica i vlaga na putu“, Naju Marije Ajd sa zbirkom priča „Pavijan“ i ispovednom knjigom o tom kako se nositi s bolom posle gubitka sina, „Karlova knjiga“, pa zatim ženskog Bukovskog (ili ženskog Henrija Milera), Hane Hejgor Viemose, s krvavo iskrenim ispovednim romanom „Izjebana do smrti u Amazoniji“, uglavnom sve u ediciji Severno svetlo kod Presinga. Poslednji Crnkovićevi prevodi u ediciji Severno svetlo su intrigantni i žanrovski i stilski raznovrsni. „Druga grana“ Jespera Vung-Sunga je porodični roman zasnovan na istinitom događaju: početkom 20. veka stotinak Kineza pod ugovorm dovoze u kopenhaški zabavni park „Tivoli“ u „Kineski grad“ (lepši naziv za zoo vrt), a jedan od njih, crtač i krasnopisac San, zaljubi se u Ingeborg Danijelsen, a i ona u njega. Ljubav je pobedila sve, ali po koju cenu… Praunuk Jesper, sada vodeći pisac za decu i omladinu u Danskoj, dugo se spremao za ovu knjigu, koja ima kompoziciju bajke, ali je izvedba naturalistička i povremeno mučna. U distopiji „Helter Skelter“ Jensa Martina Eriksena sagledava se evropska desnica iznutra, sa smelom tezom da Putin stoji iza njenog uspona poslednjih decenija. „Mirna kao bubica“ Leonore Kristine Skov i „Mračna komora“ Kamile Hjernholm Olsen, imaju zajedničko vreme i mesto radnje, Helsinge, tipičnu dansku palanku u kandžama konzervativnog krila crkve „Unutrašnja misija“ osamdesetih godina 20. veka. Leonora Kristina Skov je ikona LGBT pokreta u Danskoj i ovaj njen roman je u nedavnoj anketi proglaše za „najvažniju dansku knjigu fikcije u poslednjih 25 godina“. Norveški roman Marije Ćos Fon „Kinderfuksa“ zasnovan je na istinitoj priči i seksualnom zlostavljanju u porodici i daje odgovor na jedno od glupljih pitanja u istoriji čovečanstva – „zašto je toliko čekala da prijavi?“. Uskoro iz štampe izlazi prevod romana „O izračunavanju zapremine“, spekulativna funkcija i jednom danu koji se večito ponavlja, septalogija čija su prva tri dela u novembru 2022. nagrađena Književnom nagradom Nordijskog saveta.
