(kamo signal?!)
r.: Debra Nil-Fišer; ul.: Eva Longorija, Met Volš, Lea Tompson, Kejt Dejvid, Nikol Bajer.
* * *
CITY SLICKERS FOR CHILDREN UNDER 11
Pogledao sam trejler tokom prošlonedeljnog trostrukog programa i sve je upućivalo na to da je ovo otužna amerikanska „porodična“ komedija s ljigavom porukom, ali ona glumica mi se učini da je Sofija Vergara. Naime, kvrc. Jeste, pisalo je na špici trejlera Eva Longorija, da, ali pomešao sam. Očekivao sam sise Sofije Vergare, kao u seriji „Modern femili“, ono kada je čika Edu O’Nilu pod stare dane dovoljno da mu mlađa žena pokazuje dinje u dekolteu pa da bude srećan. „Kamo sise?”, pitao sam se kada sam ukapirao svoju kobnu zabunu.
Ali, nema to veze. Premisa filma je ova – postali smo nacija „palčića” (što reče onaj naš poznati psihijatar koji je spačekom došao do Kine i Tibeta, probao ajahuašku i ostao živ) i gledača u ekrane, važniji nam je ko zna čiji SMS od živog sagovornika pred nama, hajmo ljudi u planine i gde neima signala, da se zagrlimo i naučimo da budemo ljudi i otkrijemo zaboravljene vrednosti, mrave, škorpije, zmije, drvosječe, međede, seljake koji će nas jebati kao u Burmenovom "Oslobađšanju" – pa će nam posle prenosi sporta i muzičkih festivala u našim dnevnim sobama biti još slađi!
Meni je pažnju privuklo i još nešto u trejleru – ta ljigava i debilna potreba amerikanskih filmaša da u nebesa uzdižu sveopšte policijsko nasilje (obaška kasnije zatvorsko), znači da se normalizuje fakat što svaka debela stoka s tečaja za čuvare reda ima pravo da vas onesposobi elektroškokerom od čega se katatonirate, polušlogirate, userete i upišate u gaće (a može i srčka da vas strefi ako patite od aritmije, bradikardije i tahikardsije), a može i da vas upuca ako NAGLO uzmete olovku ili etui s naočarima za blizu, da za svaku sitnicu mogu i smeju da vas odvedu u stanicu, skinu golog i nabiju prst u dupe i slikaju za poternicu i metnu u kavez gde druge gorile mogu da vas jebu dok neko ne plati kauciju. Znači, normalizuje se to da svako debelo svinjče u uniformi OBEZBEĐENJA i POLICAJCA i RENDŽERA može da vas jebe kako hoće – fascinira me, dakle, potreba da se to opévava i komediše i doslovno slavi kao nešto prirodno, kao nužno stanje stvari u današnjoj Americi.
Mi smo i u šou programu „Obraz uz obraz” pevali pesme udbi „"naša sudba je naša udba" i „“kamo lepa ozna koja sve dozna", i nekim TV kritičarima je to opravdano zasmetalo, npr. Olgi Božičković. Ali ovo je bljuvotina šta rade ovi Ameri.
Amerika više nije slobodna zemlja otkako je Buš mlajši oktroisao Patriot act, na jednog Amerikanca ima 1 surveillance za ekranom, 1 analitičar u drugoj kancelariji, a kada ga uhapse, tog nadgledanog, ima još 4 „ofisera” u kazneno-sudskom procesu. U Ameriku se ulazi izuvajući se! U zemlju pegavih incestaša, pak, na nekolikim ostrvima, ulazi se tako što moraš da pokažeš krštenice babe i đeda komunista i brojeve njihovih opanaka i bakandži, plus natalne karte svakog vuka koji te jurio ka žaka pešaka. Poserem im se na te policijske demokratije. Jedini utisak koji gledalac može da ponese iz bioskopske dvorane posle ovog trejlera jeste utisak da je Amerika postala turski zatvor iz "Ponoćnog ekspresa" Alana Parkera.
* * *
Sve ovo napisah pre nego što sam pogledao film, na osnovu trejlera, prema tome, strepnja mi je bila dublja od nade. Eva Longorija je glumila aseksualnu Lesli En-Daun, koja daje samo jednom godišnje (premda je u jednoj sceni popušila šonjastom mužu pod uticajem bombona sa hašišom i još jednom potvrdila tužnu činjenicu da zapadnjački muževi od +40 kod kuće samo na drogu mogu da dobiju jastoga i oralac), znači niks sise, nije to bila senjora Vergara.
Eto, napisah ja ono gore pre, i šta sada, posle gledanja? Izvinjavamo se, mlogo se izvinajavamo. Pa, nije to toliki politički krš u smislu himne policijskom nasilju. Muž Den (Met Volš) nije bio elektrošokiran, trejler je to pogrešno prikazao. Likovi su detinjasti prilično, i - ako film nije propagandni krš kao što sam se spremao da će biti - onda nije ni nešto veće od matinea, od omladinskog filma za TV Halmark, filma koji se nikako ne sme gledati posle 14.00. Ništa u ovom filmu nije ni dovoljno ozbiljno u smislu poruke („posvetite se sebi i svojim željama, manite opsesiju karijerom”), niti smešno (muke Amerikanaca iz srednjozapadnog kruga dvojke u susretu s američkim Krajišnicima alt-rajt orijentacije i sklonih teorijama zavere). Mlak je brak Dena i Dženin (pomenuta svetica i radoholičarka Longorija i šonjasti mužić s glavom u oblacima), naivni su altrajtovci u vidu lude Brende (Lea Tomson), koja misli da Amerika postaje "druga Kina" i da ih rođena vlada špijunira dronovima (a koji su, pak, ubedljivi kao ’tičurine arheopteriksi na kanapima u hororima Rodžera Kormana) i u vidu debelog domaćina (ne zapamtih ime gospodina u spido gaćicama i s mnogo sala), koji puca dvocevkom na sve što šuška, mlak je povod da se muž odluči za boravak u prirodi bez Vaj-Faj signala (umre mu poznanik špediter, koji prosipa džepnu filozofiju kao Sai Baba bombone i, kad sam već kod toga, ona anegdota o žabi i škorpiji je vic sa bradom, to smo već usvojili u filmu "Igračka plačka", aman!) i, na kraju, mlak je i hepiend u vidu kompromisa: neće oni više ići u divljinu, već će postaviti šator za kampovanje u bašti, i u šator će se svi nagurati, sa sve kokoškom koju su zapravo ukrali iz kokošinjca onog razgaćenog, neokupanog domaćina što na sve što šuška puca dvocevkom. „Gradski kauboji” za decu uzrasta do 11 godina. Ali nije politički propaganda policijskog i obaveštajnog terora kao što sam ja mislio.
A opening credit, le-leee – film počinje muzikom od D' Piksiz! Here Comes Your Man. Čoveče, koje bogohuljenje...
No comments:
Post a Comment