HALLOWEEN ENDS (2022 American movie)

 

r.: Dejvid Gordon Grin; ul.: Džejmi Li Kertis, Endi Matičak, Rohan Kempbel, Vil Paton.

 

MUŠKA KERI DOŠLA DA ŠEGRTUJE KOD MAJSTORA KOLJAČA

Otišao sam da gledam ovaj film s očekivanjem da ću videti totalni krš, još totalniji i krševitiji od II dela Grinove trilogije. Taj II deo sam sahranio, iako mi je posle palo na pamet da su one scene klanja matoraca zapravo suptilna parodija tih teen slasher-a, naime umesto maturanata, napaljenih izviđača i super cica u vrućim hlačicama i sa sisićima kao smokvicama, sada se lepo kolju oklembešeni penzosi, matorani, lezbe, većina od njih Afroamerikanci, jer i njima može da presedne hedonizam...

Ali ovaj film...kao da je Stiven King uzeo da piše scenario. Zlostavljanje slabotinje u tinejdžerskom dobu i kako se tome suprostaviti osim učenjem i dobrim vladanjem. To kao prvo. Drugo, samoreferiranje u početnoj sceni kada se Nj. V. dete ruga bejbisiteru: „Ha! Ja sam dete car, Mejers kolje ružne i debele bejbisiterke! “, a Kori Kaningem (Rohan Kempbel) malo se ljutne i kasnije u nesrećnom (?) incidentu gurne  klinca s trećeg sprata i ovaj se razbije kano lubenica. I kao treće, element Osmog putnika, jer Mejers je ostareo i živi u kanalizaciji, kao stari zanatlija kome je očajnički potreban kalfa da nastavi zanat kome preti izumiranje – bombondžija, bozadžija, kujundžija, koljem po kućama... Izgleda da je Mejers zaposeo Korija i od njega napravio svog Robina, svog ortaka za dalja klanja. Lori Straud i Frank Hokins (Vil Paton, koji sada izgleda kao Dik Kavet) glume dvoje penzionera koji duvaju u žar mladalačke ljubavi, kao u našim TV dramama, npr. Ljiljana Krstić i Đorđe Jelisić. Niko ne jebe u ovom filmu, bilo tinejdžer bilo matorac, a toliko klanja. Da li je i to rediteljev vic, koji će poslužiti za doktorate na filmologiji?!

A taj Kori, inače stivenkingovski lik u familiji u kojoj je keva maltene veštica kao u filmi Keri, a očuh popustljivi slabić, počne da se muva s unukom –  pogađate – Lori Stroud. Ta ljubavna priča, koja je smotana i dozlaboga spora, maltene kao u nekom istočnoevropskom filmu, i taj Korijev smotanluk sam po sebi bio bi dobar materijal za festivalski film da je evropski, ali ovde (u Americi nema smotanih! - evo zna Žak Derida), kao neka paralelna radnja s Mejersom, deluje nekako pervertirano, kao zli Spajdermen... Taj prelaz od Korija žrtve bulinga do Korija kao Mejersovog izabranog kalfe-naslednika toliko je šašav i nagao, da se stiče utisak da je neko pomešao trake dva filma, Mejers postaje zli teča, a Lori Stroud sve vreme piše memoare, čiji je narator ona sama, dok – pogađate i to – na ekranu gledamo „Eplov” Text editor. Pravda za „Vindouze“!

Konačnica filma se davi u krvi. Mejersovoj krvi. Na kraju leš odvezu na deponiju, gde ga samelju. (Neko se pobuni zbog procedure (nasnimljeni smeh), a Lori Stroud ga poklopi: "Vanredno vreme, vanredne mere!")

Hoće li to biti dovoljno, mislim mlevenje?

E sad, ovaj je film bio mnogo pitkiji (pun unintended, mislim što se tiče one prolivene krvi) od II dela, i valjda sam još pod utiskom onog početka koji je tako obećavao, ali to nije bila „Noć veštica“, to je bila muška Keri, kojoj u pomoć priskače besni babac Lori Stroud. Koji bi to filmač bio bez Mejersa, jebote!

 

EVERYTHING, EVERYWHERE, ALL AT ONCE (2022 American movie)

 

nije Džeki Čen!

r.: "Daniels"; ul.: Mišel Jeoh, Stefani Hsu, Džejmi Li Kertis, Džejms Hong, Hari Šam mlađi, Ke Haj Kjuan.

 *  *  *

WES ANDERSON ON LSD

or

EVERYBODY LOVES WAYMOND

 

Dan Kvan i Danijel Šajnert, odnosno "Danijeli", još jedna “braća Koen”, pravili su video spotove a onda su se proslavili na “Sandensu” filmom koji počinje mrtvacem koga je poplava izbacila i taj mrtvac toliko prdi da drugi brodolomac može da ga koristi kao gliser. mrtvac valjda i oživi, ne znam, nisam gledao i nisam ukapirao sinopsis, ali bih voleo da pogledam uradak. Jeste da neki kritičari kažu da bi scenariju dobro došlo još 2 godine ”Sandensove laboratorije”, ali svi vole taj film... Svi vole i ovog Vejmonda.

Ovaj, pak, uradak jeste bezrezervno obljubljen i obožavan, nagrađivan i jednoglasno proglašen za genijalan. Biću iskren. Mislim da je film retko sranje. Proliv, u prevodu. Ne vredi, ne mogu drugačije, makar ispao glup u društvu. 

Tek kada sam došao kući i pogledao kast, vidim da ono nisu Džeki Čen, Sandra Oh i Lusi Žang. Koji sam ja seljak.

Pokušavam ipak da pronađem neki smisao, pa i poruku. U filmu su tematski prisutni: 1) porez, 2) traumatičan odnos roditelji-deca (”mama, što me nisi voljela?!) i 3) sistem policijskog nasilja. Možda film predstavlja parodijsku obradu ta tri korpusa u američkom filmu. A to što je kineska imigrantska familija u centru radnje i što se dobrim delom govori kineski, može biti subverzivni kik u jajca, zabavljanje o svom jadu, kako bi to rekao čika Božidar Zečević. Dalje, u sceni u  kojoj Vejmond (Ke Haj Kvan) plačući apeluje na čovečanstvo da treba više da voli i lepše se ponaša umesto da ratuje, nazirem patetični izraz gornjeklasnog amerikanskog moralizatorstva, kao u ona 2 filma s Benom Aflekom (”Changing Lanes” i ”A Man About Town”). Eto dotle mogu da idem u pokušaju da razumem ovaj uradak.

Film je nominalno SF komedija, zasnovana na premisi da postoje paralelni univerzumi, zavisno od toga koju odluku u životu donesemo; reč je o beskrajnim mogućnostima, svaki pravac a obaška smer, stvara ”novu varijantu nas”...  Nisam ni pokušao da ukapiram logiku u prelascima iz jednog univerzuma u drugi. Valjda je ćerka negativac, u jednom je životu bila luda genijalna naučnica i kreirala Crni Đevrek, crnu rupu, da bi se osvetila čitavom kosmosu jer joj keva nije kupila bas gitaru i zato što ne prihvata da je lezbejka. Autori su pokazali ogromnu imaginaciju. Cistern i cisterne LSD-a su popijene u slast.

Od prvog kadra su me fascinirali Production Design, Art Direction i Set Decoration. Barokna pretrpanost, svi oni računčići, ručno zgužvani, sve one drangulije i kič na policama. Trebalo se potruditi, jer producenti nisu bili  skroz poludeli već su iskeširali samo 25 miliončića, pa ako film pukne, da ne propadnu i oni.

Džejmi Li Kertis pokazuje bradavice kao Betmen i Robin kod Džoela Šumahera. Pokazuje i tibu i očigledno ne pokušava kao Kejdž i blaženopočivši Bert Rejnolds da izgleda kao da ima 29 godina. 

Šta sam još zapamtio... Aha, hrenovke umesto prstiju. Jer, šta da je evolucija izabrala da imamo hrenovke umesto prstiju?! Pa, za početak, klavir bismo svirali nožnim prstima, a slikarske četkice bismo držali u ustima. Ima i parodija scene s majmunima iz Kjubrikove "Odiseje" i to je očigledno uveselilo rediteljski duo. Onu scenu sa zaljubljenim kamenjem ”u zori vremena” (haha), u kojoj jedan kamen zaskače drugi kamen kao Pepe  le Tvor jadnog  mačora sam shvatio kao parodiju na ”Memoriju”, znači braća Koen=Danijeli se rugaju glupim umetnicima... Zajebavam se.

Ovakvi filmovi se danas traže i cene, platio sam školu, primio sam k znanju i pobeže mi poslednji tramvaj, a taman sam opet počeo da rabim gradska prometala... 

I naravno, razgaljujuće je videti veterana Džejmsa Honga, još jednog majstora kung-fua koji nije digao ništa teže od olovke.

 

                                                                         *   *   *

Moram i ovo da napišem. Pri kraju filma Džejmi Li Kertis u jednom monologu, gotovo "naratorski", opisuje like ćerke Joj Vang (Stefani Hsu) i njene devojke Beki Sregor (Talija Medel). "Celog života kritikovana i zapostavljana i maltretirana, napokon našla neku dobru dušu koja će joj bezuslovno dati ljubav koju nije imala kod kuće..." Ja bih se tu malo udubio u lik te lezbejke, koja se eto zaljubila u derle (koje mi je tako ličilo na Lusi Žang) - znači, a ko su bili roditelji te "Beki Sregor", zašto se niko nije pozabavio njenim unutrašnjim životom? Zašto bi iko bezuslovno bio paž i tešitelj jedne nesrećne tinejdžerke u moru svih nesreća na ovom svetu...?