RULES OF ENGAGEMENT (2000 American movie)

 

 r.: Vilijem Fridkin; ul.: Semjuel L. Džekson, Tomi Li Džons, Gaj Pirs, Ben Kingsli, Filip Bejker Hol, Brus Grinvud

 * * *

„Nekoliko dobrih ljudi“ – ali s obrnutim predznakom, što ne bi bilo loše samo po sebi da scenario ne pati od mnogih manjkavosti.

Scenariju ovog filma zameram što je kilav i nedosledan. Mnoge stvari se kazuju iz takozvanog objektivnog ugla. Sveznajući pripovedač ih prikazuje – na primer kada savetnik za bezbednost baca u kamin VHS kasetu koja je ključni dokaz, pa scena u kojoj se vidi da su ljudi oko ambasade zapravo bili i te kako naoružani – a važne stvari kao što su spasavanje američke zastave s krova ambasade i ubacivanje Njegove Ekselencije u helikopter jesu prepričane u dva polurašomonska navrata umesto da budu možda i akcioni vrhunci filma. Otud čitav uradak deluje kao TV indoors-drama, a mogao je to da bude akcioni spektakl. Previše priče dok se ne dođe do sudnice. U proceduralu mora da bude priče, olrajt, ali priprema za procedural je prepuna izveštačenih dijaloga. Da li je to sve zbog malog budžeta?

Film govori o suđenju pukovniku Čildersu bez mane i straha (Samuel L. Džekson), koji je poslat u Jemen da evakuiše ambasadora Murena (Ben Kingsli). Zadatak je obavljen, ali je poginulo 83 civila (?!), barem tako tvrde u Jemenu. Ni jedan jedini komad oružja nije pronađen među mrtvim ljudima oko ambasade. Čilders je optužen i on za advokata bira bivšeg saborca Hodžisa (Tomi Li Džons) koji je zbog lošeg kolena morao da napusti bojno polje, pa je diplomirao prava sa ocenom 6 i sada brani one koji ga hoće. Treba li reći da se njih dvojica ne podnose i da će se mlatiti dobrih četvrt sata pre suđenja? Advokat Hodžis na svoju ruku otputuje u Jemen da obiđe sada spaljenu ambasadu i bolnicu u kojoj se leče ranjenici. On vidi sasvim očuvane nadzorne kamere ali snimaka nema. On vidi ranjenike a naročito ga se dojmi jedna devojčica bez noge...

Sekretar za nacionalnu bezbednost Sokal (Brus Grinvud) pozove ambasadora spasenog u Jemenu, Murena (Ben Kingsli kako rekoh) i upozori ga da ne svedoči kako je zaista bilo „jer to ne odgovara sadašnjem političkom trenutku“. Tu je već jedna od falinki filma, jer mi pola sata na znamo zašto je pukovnik Čilders optužen. Ni iz razgovora sekretara za bezbednost i ambasadora to ne možemo nedvosmisleno da saznamo. Možemo tek na osnovu scene iz koje se vidi da oni ljudi oko ambasade pucaju, ali ne znamo da li je to (nepouzdano) sećanje samog pukovnika ili s nekog snimka. Sekretar tek posle sat filma baci kasetu u kamin. Kao da je montažer pomešao kolutove trake. Uloga ambasadora kao da je isečena, a šteta, Kingsli je tu imao prilike da se naglumi i pokaže moralne dileme i posrnuća. Tužioca igra upeglani Gaj Pirs, profesionalac koji ima poštovanja za pukovnika zbog zasluga na terenu, ali pre svega želi da dobije slučaj. Ima još protraćenih uloga, na primer filmski otac Tomija Li Džonsa (Filip Bejker Hol) koji za porodičnim roštiljem u bašti odgovara sina da preuzme slučaj, da bi posle bio ponosan kako se potomak poneo na sudu.

Uostalom, i sáma uvodna reč advokata Hodžisa „Usrao sam se, ne znam kako ću...“ totalno je neverovatna i nikako nije preporučljiva za odvjetnika. Sve te neplauzbilnosti i falinke scenarija što preskaču i prepričavaju događaje stvaraju nepodnošljivu atmosferu TV sudskog filma za Halmark.

Film odjavnom špicom laže da je reč o istinitom događaju. Zabavno mi je što se film napada tamo gde je najjači, naime u nesmiljenom prikazu mastiljarskog kalkulisanja a što se osuđuje kao „islamofobičan“ i primer „džingoizma“.  

HOPE SPRINGS (2012 American movie)

 

 r.: Dejvid Frankel; ul.: Tomi Li Džons, Meril Strip, Stiv Karel

 IMA SEKSA ZA MATORCE

Posle East, Love, Pray – i ovo je moralo na patologiju. (Jer, isti je film, samo za naše ugrožene penzose koji čekaju vitamine, 6000 rsd da kupe unucima limun i čoko-bananice i dele lekove na pola, da im duže traje.)

Reći ću (spojlovaću) samo ovo: Meril Strip i Tomi Li Džons prihvate savet bračnog terapeuta (Stiv Karel?!) da osveže bajati brak tako što će da odu u porno bioskop i da mu ona tamo popuši.

Rečeno bi trebalo da bude dovoljno da vas odvrati od gledanja. Ali ja sam doktor, pa moram da pogledam.

Scenaristkinja je kao („mala“) devojčica pisala bajke. Kao („velika“) ženetina napisala je scenario za Oblik vode onog Giljerma. I to bi nekima trebalo da bdue dovoljno.

Bračni par se konačno oslobodio dece i umesto da se obraduju i da na miru gledaju reprize Pavićevih serija na prvom kanalu američke televizije uz kancerogeni čips, oni spavaju u odvojenim sobama i uzdišu. Eh, što ti je otuđenost. Verovatno jedan hrče a drugi prdi. San svih snova preživelih bračnih parova – da opet budu sami – ovde je problem. Jer opet se traži veće i pored pune vreće. Drugarica s posla kaže Arnoldu Somsu (Tomi Li) da je – u sklopu svoje korizme – kupila boravak u resortu za rešavanje bračnih problema za njega i suprugu (Kej = Meril Strip). Resort vodi čuveni bračni terapeut Berni (Stiv Karel). Elizabet Šu je ta drugarica i slavna je lista epizodista, otprilike kao lista zvanica na koktelu doktora Oza.

Tomi Li Džons (a trebalo je da igra Džef Bridžiz u prvobitnim planovima) ovde glumi gunđala tipa Džordž protiv(u) antihrista Denisa, on je Volter Matau u telu bivše zelene beretke. I mora da bude osećajan. I da...plače. O, bože. Bračni par Soms odavno ne zna šta je seks. Ne moraju da dele tablete za pritisak i živce kao naši penzosi koji primaju peMziju na 15 dana i skupljaju plastične kese, ali brate, i njihova je muka pregolema: kuća s okućnicom, mnogo spavaćih soba, treba 3 kupatila čistiti „Čarlijem“, treba ljuskama od jaja hraniti zemlju u ružičnjaku, šišanje travnjaka nije šala, osim toga, tu je otuđenje, strašna američka boljka, od koje toliki našijenci (moleri, šalabajzeri, konobari, električari, đubretari, pekari, kasiri, večiti studenti glume i savršenog angleškog) tamo noću némo plaču za burekom i grizu navlaku za jastuk. Koji kornflejks za doručak izabrati, da li jaja na oko ili kajganu, to su pitanja pred kojima su Kantova pitanja boranija.

To što komičar igra psihoterapeuta mogu da razumem samo kao vic reditelja. Jer to što on kenja, to je Mont Everest od brabonjaka. Ali svi se prave da je to piramida od profiterola.

Ako preživite pokušaj pušenja u porno bioskopu, ostaje romantična večera. Koja na prvi pogled ne uspeva. Ali onda odjednom muž pokuca na ženina vrata. Ne znam kako se to doživljava u malim socijalističkim stanovima.

Meril Strip ne bi smela da nosi suknje. (U filmu The Post iz 2017 bilo ju je nemoguće gledati u toj odevnoj pojavi.) Rekoh li da je ne podnosim? Osim u onom filmu Vudija Alena gde je bila mlada i prozračna kao nordijska vila.

Film je bio hit na blagajnama. Za Božić i Uskrs se otad prikazuje u staračkim domovima. Ako gledate, obezbedite lavore za povraćanje.