Ima tako bendova koji iz nekog razloga mrze neke svoje rane pesme. Debi Hari navodno ne voli "Deniz", koja je uz sve to i obrada. 999 odavno više neće da sviraju stvar "Ja i moja čežnja" ni uz pretnju oružjem. Valjda bi sebi ličili na učesnike Eurosonga.
Marta meseca 2019. sam ih konačno video, poharane slobodnim radikalima i vremenskom strelom, ali agilne. Bilo je to u klubu SO36, kultunom mestu nemačkog panka. Ima tako nekih bendova koji se ne daju, Vajbrejtors, 999, D'Bojs itd. koji muški prihvataju starost. Ako oćelave, obriju glave, ako se ugoje, odenu crna odela, ako im oteknu noge, obuju patiketine na ježa ili izađu na binu u čarapama, ako im se ukoči bubnjarska ruka, gumenom trakom privežu palicu za zglob, ako zaboravljaju tekstove, metnu stalak i svesku pred sebe, ako ih bole noge, iznesu fotelju ili stolicu na scenu... Snađu se. (Boj Džordž, pak, deluje beznadežno nezainteresovan i mlak dok sada malodušno inkasira nekadašnju popularnost /jer valjda ne zna ništa drugo da radi; tako reče, na primer, Džordž Fejm, jednom kada su ga posle koncerta negde u SFRJ pitali to iz publike/.)
SO36 se nalazi u Oraniještrase, koja se nastavlja na Rudi Dučke-štrase, dugačka je to ulica u okrugu Krojcberg. U njoj se nalazi jedna od kultnih zalogajnica "Bim i Bum" (to jest, onako kako Nemci izgovaraju taj njihov strip) i kako se približavah tom mestu, sve više grafita se videlo i sve više kulturno-dotiranog šmeka se osećalo. Nema ko nije bio u tom klubu, mora da je ostalo malo duha i duše od Bouvija, Ramonsa, Kiling Džouk...
Danas se karticom može hipsterski kupiti pivo u staklenoj ćaši, kršteno dakle, i ja na svoje oduševljenje nađoh mesto tik uz scenu, što se vidi i u ovom videu: vrat gitare mi umalo oči ne izbi. Čak mi gitarista u jednom trenutku pruži mikrofon da malo pevam.
Jedan od najlepših koncerata.
.jpeg)
No comments:
Post a Comment