Opaaa, žacnuo se i promeškoljio se Vasa (uvek s 3 knjige manje pročitane od Teofila kome iz dna duša zavidi): najpre je hteo (ali mrzi ga) da napiše povesni roman o cincarskoj familiji na Mirijevu, kao "Momčilo Soni" u predstavi "Lubavno pismo" što je počeo da piše pesme pa se čudi kako mu lako ide da plagira Branka Radičevića, ali niko se ne usuđuje da mu sruši sneška: "ovaj, hm, kako da ti kažem, to je već napisano, izvesni Pekić Borislav, dok ga je žena izdržavala u Londonu gradu (rasejan će da pizdi na siti of Landn, jer se ne poštuje Vukova genijalnost), sastavio je višeknjižje koje se kliče "Zlatno runo"... A samo "par" dana kasnije, Vasa se prisetio svog najranijeg detinjstva u kome je izgubio ne samo kosu već i očinji vid, gle, isto kao Milan Vlajčić Vlaja što se vajkao, ali jebigica, veliki umovi misle slično a ponekad i u dlaku (pun intended) isto. Glede Sotira, heroja s Klošara, lazanskog-za-po-kući i drecuna-u-pašteti, osobe koja još nije uspela da odlepi čarape koje su se od višemesečnog nošenja u neudobnim čizmama pretvorile u fondan, osobe koja od 1999- ne može da se skoncentriše na duže rečenice i pisane romane već samo na crtane, osobe koja doručkira, užina, ruča i večera mesne nareske koje nabada švajcarskim nožićem i vazda je na oprezu, šta da mu kažem: neka pred ogledalom vežba najbolji zgovor svih siledžija na svetu: War Is Hell a država nam fala nije rekla. Disident, debeloguzi salasti "levičar", anarhista opšte prakse, nastavak onih siromaha s prslucima s radnih akcija načičkanih gomilom na prvi pogled strava bedževa i s gitarom i unjkavim Dilanovim pesmicama, nastavak onih što su 1968. hteli da uvedu severnokorejski i kineski socijalizam, e on neka traži sapatnike za boj protiv duboke države, naći će ih u Prčanju i u Paraliji. Bela maca Gagoderka nema više Tičera i Radišu da im popuši kare da me banuju na pravdi boga, sam sam otišao kada mi je obrisala Karamurtu Turkinju.
Vasa S. Tajčić je u dobi od 5 godina oboleo od tuberkuloze i lekari su ocu i majci rekli da verovatno neće preživeti zimu. Zbog toga je mater dala otkaz u fabrici trikotaže i posvetila se nezi sina, tako da su ionako skromni prihodi svedeni na očevu platu. Mali Vasa je u krevetu bio prepupšten očevoj biblioteci koja se sastojala od marksističke i sovjetske literature, "Kako se kalio čelik", "Manifest komunističke partije", kompleta "Srpskog književnog glasnika", "Žar ptice" i "Plejboja", skrivenih iz kutije s ukrasima za novogodišnju jelku- Mali Vasa je u vrućici bolesti gutao sva ta izdanja i to je posle ostavilo neizbrisiv trag na njegovo stvaralaštvo... Čitavo Mirijevo je šaputalo: "Pssst, mali Vasa čita, on je mnogo načitan!"
