"Nema trivijalizacije rata u Ukrajini, zezaj se negde drugde", kenja Putinčić iz Burundija, Vasa S. Tajčić, nakon što je drugi put banovao Pinka. Koje je to govno, puklo od anksioznosti i nejebice, preučeno na tečajevima Političke Korektnosti, on kanda pogleduje uvis, prema CIA satelitima i namiguje: "Je l' vidite vi kako sam ja izučio zanat PK, ha?!" Koja pizda i gad.
Norman Makdonald bi bio banovan na tom forumu, jer je trivijalizovao Najn Ilevn: "Tražio sam brata u Njujorku po ruševinama Trgovinskog centra, gacao sam po krvi, delovima tela i ruševinama..." "Gde ti je bio brat?" "U Nju Orleansu" I onda su se svi smejali. Ili, kada je Hilaricu zvao "bič" milion puta. (Već ih čujem: "Nema smisla, to je kao crtanje Mire Marković s ružom, gori je od Koraksa i Petričića...")
Vasa, lak na kanselovanju, Pepea Le Tvora bi žrtvovao iz keca, a uveren je da je Vidojkovićeva kolumna pravedno maknuta. On se seti Roma samo kada ih treba povezati s upiranjem prsta u "malograđane". Romi su za njega zavisna rečenica. (Marko Vidojković je napisao odličnu kolumnu i - kao ni Markovićevo pominjanje Marinkove bare - veze nema s rasizmom i "klasnim idiotizmom", Teofil je u pravu, uskoro će i ovde da se zabranjuju izreke tipa "bele pare za crne dane", "rad na crno", "ciganska posla", kao onaj lik iz romana Filipa Rota što reče "sp..k" i ni kriv ni dužan nadrlja.
Politički korektne strine mačem kanseluju i banuju.
Kod nas je malograđanština vrh. Jer da bi imala pogrdno značenje kao kod normalnih zemalja, morala b ida postoji neka "velikograđanština". Ali kod nas je malograđanština kao "Mali Pariz", mi smo epigonska zemlja i nacija, kako reče Dragan Babić, sve nam je epigonsko, Karađorševi "sovjeti" su ruski epigoni, i zastava nam je samo permutacija ruske, a koja je permutacija nizozemske, pre toga smo epigonisali barok u baroknom krugu dvojke, Vojvodini, a posle II svetskog rata smo epigoniali ceo cvet u tom Periklovom dobu, sve je kod nas bila malograđanština, modernizam i postmodernizam, šuškavci, farmerke i kafa u Trstu, Jadran film, Beketove drame, Muzej savremene umetnosti, džez, mi smo nacija epigona. I nije tačno da malograđani mrze Rome jer im pripisuju nedosegnutu sreću i "pravo da podižu nastambe na javnim površinama". Ne. Odnos prema Romima je oduvek bio takav, ali nikad javno neizrečen, a inače Romi već deceniju i više ne smeju da dižu nastambe gde hoće. Da li je to u vezi s divljanjem građevinske mafije ili nečim drugim, tek, nema više Roma skvotera... E, o tome Vasa šuti kao pička. Ako ga nije briga, okej, pošteno, ali neka ne glumi politički korektnu sveticu, ni Vidojković ni PUF nisu rasisti. Mi smo Romi za Severnjake, a Romi nam se gade, pa ne može i jare i pare. Važnija nam je potrošačka korpa i letovanje u Paraliji od Ukrajine i "sudbine Roma". Svako dušebrižništvo zahteva i malo napora. umovanja, a često i kintu. Kao što se natalitet ne poboljšava mlaćenjem nerotkinja, ni problem se ne rašava kanselovanjem onih koji dovoljno ne uzdišu zbog problema.
Povećava se broj tema i razloga zbog kojih neoprezan čovek mora da iskija ako na njega neka nedojebana PK strina upre prstom.
* * *
Gnjavatorov Dijasporov iz Bečkereka ne odustaje. I dalje mu nije jasno da jednom (kao once u "apismenom" engleskom) ne znači samo "jedanput" već i "nekada" ("Bio jednom jedan car", "Bilo jednom u Holivudu", itd.), i dalje mu nije jasno da izuzetan/izuzetno ima 2 (dva) značenja. I dalje nije pročitao knjigu Midhata Riđanovića "Jezik i njegova struktura".
No comments:
Post a Comment