Padao je i padao, kao Prtko Rastka Ćirića, stigao je da se pomoli, da zadobije veru, da napiše amandmane na Ustav, da se pokaje zbog onoga tokom Fulbrajtove stipendije, da poželi da trenira kraul za časni krst, a kada je zaronio ("šta, ne opandrčih kano Branko?!", užasnuto je pomislio) i ubrzano počeo da tone ka dnu, ribe u azurnoj vodi ga podsećahu na Diznijeve crtaće, vratio mu se čitav život, a šta da je ipak pristao, sada bi bio možda producent, glumac, bostonski odvjetnik, leptir mašna ne bi bila eksces, onda je osetio nekakav pritisak na grudima, "Vamos, respira, hombre!", čuo je kao izdaleka, nebo večernje postade krvavo, pa plavo, pa svetloplavo, dodao je još jedan amandman na Ustav i pomislio kako je filter kafa ipak bolja od turske. "Da li mi je to Šeki seo na grudi?!", zakrkljao je. I sve se zacrnelo.
No comments:
Post a Comment