r.: Vudi Alen, ul.: Vudi Alen, Džejson Bigs, Kristina Riči, Stokard Čening, Deni Devito, "Kadi" Striklend.
* * *
E, ovaj film sam željno očekivao u duplom programu posle ”Holivudskog
kraja”, ovo je jedan od mojih omiljenih Vudijevih uradaka. Samo godinu dana posle gorepomenutog, inače slabog filma, Vudi se opasuljio: kao Keri Grant skontao je da mu je vreme da pređe u
kingmejkerske uloge, a da svoju ”unutrašnju nezrelost” podari mlađim glumcima i
od ovog uratka nadalje on iznajmljuje kaskadere za mlađeg ("neodraslog") sebe, a sebe matorog u realnom vremenu, ali i to sve ređe, ponekad metne kao
kameo. Kao u filmu All of Me Karla Rajnera, u kome je duh žene zaposeo Stiva
Martina koji u ogledalu vidi nju, dok je spolja ostao on. Ovde je nešto slično,
od ovog filma spolja gledamo razne omladince (koji ponovo pohode hronotpe Vudijeve mladosti, oj, mladosti mo-jaaaa...!), a u ogledalu je omatoreli,
jebežljivi Alen, koji voajeriše. (Ili obrnuto, u ogledalu je mladi Alen, zbunio sam se nešto.)
Sve značajke ranijih njegovih filmova prisutne su i u ovom: mladi pisac koji želi uspeh (Džeri Falk /Džejson Bigs/), neverna ljuba (Amanda Čejs /Kristina Riči/), koja ga izluđuje, Nevjork... Tu je agent Harvi Veksler (Deni Devito), koji ga ne samo iskorišćava već i nervira upornim parabolama o prodavcu tekstila, tu je i nesuđena tašta Pola Čejs (Stokard Čening) od koje je ljuba verovatno nasledila pogan karakter, tu je i lik bivše ljube Bruk ("Kedi" Striklend), koja je, kao kod Bergmana, isceđena kao limun i mizogino izgažena, tu je i serija zgodnih "galebova", zapravo servisera za klimakterijume u različito uznapredovalim stadijumima. I grad je, rekoh, tu: Nevjork, onako kako ga vidimo očima Vudija Alena, znači prenapučen intelektualcima u sakoima od tvida sa zakrpama na laktovima koji (intelektualci a ne laktovi) uz jeftino vino bistre ontološka pitanja Brodveja, grad pun knjižara i ukusno nameštenih stančića čija je kirija misterija. A uz sve to, kameo reditelja, koji se, kako rekoh, napokon pomirio s tim da mu je vreme za staračke cipeletine i penzionerske džempere. Ali, kompenzovao je to strava autačem kabrioletom. Alen je dao oduška paranoji i svom liku pružio šansu da demolira automobil siledžijama i da čak ukoka jednog rasističkog policajca. Ali to je na samom kraju, a znamo da Vudi uvek pomahnita u poslednjih petnaest minuta, kada se razbacuje hepiendovima kao Srbija nacionalnim penzijama i "po 10.000 dinara ovima i onima".
Lik Amande (Kristina Riči) je noćna mora svakog muškarca, a udružen s majkom (Stokard Čening) -> to je garancija horor sitkoma. Džejson Bigs je idealan za Alena, nije prezgodan, ali očigledno je karonja. Deni Devito je zasladio film igrajući nesposobnog ali zato neuviđavnog i alavog agenta.
Iako je ovde nomimalno epizodista, Alen je u liku Dejvida Dobela zapravo ukrao film. On je svojim neprestanim doskočicama i umotvorinama – od kojih je jedna postala naslov – začinio film, on je onaj matori ujka iz kibuca koji sinovce uči trikovima zavođenja i seksa, njegove "mudrosti" su zapravo zen-budističke, samo naivna duša poput Džerija Falka može da ih uzme bez ijednog zrna soli.
Veliki broj Alenovih filmova se završava bekstvom. To me uvek podseti na kraj filma Marka Fererija ”Dilindžer je mrtav”, na ono kada Glauko (Mišel Pikoli), nakon što ubije ženu, ode u neki zaliv, dopliva do broda s kojeg upravo u vodu bacaju (= svečano sahranjuju) mrtvog kuvara i prijavi se za posao. Alenovi krajevi su jednako šašavi (i simbolični) kao taj Fererijev kraj.
No comments:
Post a Comment