*
Uslikao sam ove nalepnice na govornici ispred Etnografskog muzeja čekajući da dođe vreme jednom od Alenovh filmova u ciklusu u Kinoteci. Počeo sam da koristim gradski deportacioni krš, otkad se nisam šetao ovim krajem. Posle dve i godine lokdaunova i bede, umesto da ljudi počnu da putuju i da se puste s lanca, počeo rat, nabijem ih na kurac. Valjda je vojna industrija toliko zavidela farmaceutskoj da se nije smelo dopustiti da ljudi malo lepše žive.
Veoma često su mi ispunjavali želje u Kinoteci u rubrici "Po željama gledalaca". Godinama sam se mimoilazio s Dinkom Tucakovićem u kraju oko Kosovske i u podrumu tokom onih godina sankcija. Nikada se nismo upoznali, ali imao sam utisak da on zna ko sam dok u martinkama i maslinastozelenim džepušama čitam mesečne programe.
Na dan njegove smrti poslao sam obiman spisak predloga. Nisam znao da je umro kada sam poslao taj imejl, nisam još bio čuo tu vest. Posle toga više nikada nijedan moj predlog nije prihvaćen za "Po željama gledalaca". Ili je Dinko Tucaković lično birao te filmove i želeo meni da učini, ili je neko, pak, tu podudarnost shvatio kao nešto uvredljivo. Mora biti jedno od toga dvoga.
Inače je jedan film, pored mojih predloga, često bio biran do 2013. Naime, film Moskva suzama ne veruje Vladimira Menšova. Po pričanju, to je bila želja najstarijeg imformbirovca na Dorćolu. Film je prikazivan 5x godišnje. Čovek je umro. Poslednjih godina prikazuje se omiljeni film njegovog pastorka, Andrej Rubljov, u režiji Tarkovskog. Za sve to vreme posle Tucakovićeve smrti, jednom samo mi je uspelo da prevarim novo kinotečko uredništvo tako što sam pod ženskim pseudonimom poslao predlog za Gunn! Blejka Edvardsa.
*
Ovih dana, dok traje ciklus Vudija Alena u sali "Makavejev", nenamerno sam usvojio određen dnevni raspored: Ustanem u 05.30, popijem sok za detoksikaciju, istuširam se, pojedem 2 jabuke i skuvam 1 i po litar kafe. I onda sednem da prevodim 2 knjige, jednu makedonsku i jednu dansku do 15.00, a zatim malo da'nem dušom, pa se presvučem i uzmem trolu do Kinoteke na dupli program Vudija Alena. U danskoj knjizi reč je o lažnom indijskom guruu i potrazi za najboljom religijom i tu ima sličnosti s večitim traganjima Alenovih alter ego(v)a (pa i doslovno, poseta Krišnama i pokušaj konvertovanja u katoličanstvo u filmu "Hana i njene sestre"). I tako su mi te dve knjige postale neodvojive od Vudija Alena, ako bude bilo neke promocije, moraću da govorim i o njemu. Posle druge projekcije, ili između projekcija, kupim nešto za klopu u kraju, možda neki burger u Siminoj, ili piroške s kioska u Čika Ljubinoj, ili nešto iz Hleba & Kifli u Knez Mihailovoj (iako je ona starija prodavačica izuzetno nadžak i nebusita, kao upravnica nacističkog konclagera). Razvio sam uslovni refleks za film u 18.00. To će morati da prestane. Dok se truckam trolom u povratku, u sebi pišem kritike filmova za blog.
*
Furthermore I consider Twitter and Carthagena must be destroyed.
Ceterum (autem) censeo Carthaginem & Twitterum esse delendam
Već je 5 nedelja kako nemam tviću, pa ne mogu kad mi dođe da izdušim i dreknem, kao Džek Lemon u filmu The Prisoner of Second Avenue. Evo na primer ovo: mali ćelavi ljudi su kao hodajući kurčići u Noći veštica. Vasa S. Tajčić je to hieprkompenzovao učenjem i zalaganjem, ali stigne ga zloba, jebi ga.
Mogao bih da otvorim drugi nalog, ali neću. Posle 12 godina sa starim nalogom, nemam želju da se reinkarniram. Ja sam valjda jedini tviteraš koji je nastradao zbog one oskarovske noći i pičkaranja i cigančenja dva krelca, elem, zbog toga što sam napisao da je Kris trebalo da ucmeka šamaraša Vila, dobio sam suspenziju od 12 sati, ali posle mi ne daju da se ulogujem osim ako im ne podam broj telefona, što neću ni po koju cenu. Ko me tužio, otpali mu testisi ili njoj klića, ruke mu/joj se osušile i nemogao/la hospis naći. Isto i svim Božijim malim sadistima i pretorijancima i moderatorima koji su me ikada banovali na bilo kom forumu u XXI veku. Dežurni anonimni noćni ustaša i mayya na index.hr, Neven Barković, dežurni ustaša na forum.hr koji nije dao Radovanu III da počne nogometnu temu, gomila anonimnih modova na B92, radiša, hamlet_strašni i tičer na PPP, bela maca (gagoderka?) na Burundiju, a sada, kada sam se obrisao i Vasa politički korektni pederčić koji bi me sigurno banovao jer bih se "sprdao s ratom u Ukrajini", zatim filmski moderator autralijskog sajta Whirlpool.com.au kome je smetao moj prikaz filma "Ferari protiv Forda", kao i administrator šahovskog sajta Red Hot Pawn po imenu Russ, koji mi je prekinuo više stotina onlajn dopisnih partija i banovao me iz sadiszma. Da ne zaboravim i Youtube koji mi je skinuo dragu uspomenu, odlomak iz pesme Lejdi Gage i Tonija Beneta s koncerta u Tivoliju u Kopenhagenu po prijavi pederčinske organizacije po imenu International Federation of the Phonographic Industry i sada mi nije dozvoljeno da postavljam nove snimke dok ne odem na anger management i školu za lopove! Kada ugrabim vremena, poslaću službenu žalbu toj Pederaciji i Jutjubu, a ako me odbiju, daunloudovaću svoje snimke i zatvoriti svoj kanal. Eh, da, i Tripadvjazoru da poželim smrt u najgorim mukama jer su me banovali zato što sam sterao u majčinu neke derpečine kojima je smetala moja kritika nemanja televizije u nekim amsterdamskim hotelima. Takođe želim smrt u mukama beogradskom skandinavističkom antimojskom klanu, koji me uspešno drži na crnoj listi u baruštini srbijanskog izdavaštva od fiskalne 2010. kao i najvećem komercijalnom izdavaču čiji mi je ćoravi diša izdavački tajkun orvelovski sjebao distiribuciju pretposlednjeg romana. Na njihovu veliku žalost, još nisam umro od gladi, iako su mi mnoga vrata čvrsto zatvorena, od posla u školama za strane jezike i kol centrima, preko stranih i domaćih (uglavnom norveških) izdavača, pa do pristupa medijima.Verovatno sam jedan od retkih koji se nalazi i na drugosrbijanskoj i prvosrbijanskoj crnoj listi, na dve liste znači: s jedne strane Kulturno-prosvetna zajednica Srbije s nafatiranim suvajdžićevskim "Kosovarima", a s druge drugosrbijanski arsenijevićski urednici i direktori koji su, na primer, stornirali jedan intervju danskog pisca u "Nedeljniku" samo zato što sam ja prevodilac.
No comments:
Post a Comment