Kod nas omraženi deo biračkog tela i predmet sprdnje, a tamo...
1990. je bilo: "Ćale, ja glasam za Vuka i SPO, a ti kako hoćeš!" i "Potomak mi otišao na martovske demonstracije, nismo se videli danima..." A pre neki dan u bašti "Kod večitog mladoženje", osedeli preživeli javni i kulturni radnici pretresaju uspomene i jedan veli: "Kad se setim da sam pre 30 godina išao za Vukom, gde mi je bila pamet?1"
Danas omladina od 40-ak leta svojim seniorima crta puškice: Ponoš-Ćuta-Dobrica, ali, baba, zapamti! Nemoj da se zbuni'!
Ili, ako neće da kalkuliše ("u smislu nerasipanja glasova", to jest), puškica glasi ovako: Biljana-Ćuta-Dule Vujošević. (Mada se i tu "vodi računa o nerasipanju glasova"...)
Ali, neki se žale na Fejsbuku, žale se ljudi u punoj snazi kako im deca ("deca" od +25 godna) prete da će ih izneveriti: "Ćale/Kevo ti glasaj za Biljanu ili Ponoša, a ja za ove..."
Vode se staramajke i đedovi na štakama i nose se na nosilima, kao da se podiže inozemna peMzija.
Ali decenijama mi govorio komšija Ljutić: "Nije bitno ko i kako glasa, već ko broji glasove!" To je važilo za Milana Panića decembra 1992. i za sve izbore pre i posle 1990. A jedan poznanik iz Crnu Goru, inače pravi Crnogorac i štaviše funkcioner u maticu, veli: "Ja joj rekao da uplati na vlas'!; uvijek mi jedna Beograđanka uplati tiket, dobitak dijelimo, a gubitak pokrivam ja. Ala me izgrdi žena na pasja kola, čulo se i bez telefona!"
Ja ipak verujem u demokratske institucije i verujem da se pobednik ne zna već sada u subotu oko ponoći... 👻 👽
No comments:
Post a Comment