Šta ako pobedi Tramp?

 

Pa, ništa.

Globalno, jelte, ionako smo propali, mi kano globus, ljudska zajednica, humanizam bez renesanse. Zbog klime, da. Ništa nije učinjeno na vreme, sada je kasno i najebali smo. (Kako reće Nils de Grajs Tajson: “Hoćete na Mars da ga teraformišete? Imate para i ideja za preseljenje na drugu planetu? Pa, uradite to na Zemlji, jeftinije je!”

 

Elem, šta ako pobedi Tramp, a pobediće ako ga ne ucmekaju, jer Bajden liči na ono kuče iz American Dad, na kuče koje radi na baterije.

 

Prvo, biće manje bombardovanja stranih zemalja; Tramp je samo jedno poslao svoje avione, srećom nije pomešao Siriju sa Srbijom, i u tom slatkom izolacionizmu, mnogi će se meksikanski seljak i etiopsko gladno žgepče ovajditi: duge su liste pobijenih od Obaminih i Bajdenovih krvavijeh rukah. Dalje, Tramp će da pritisne Kurtija i onu njegovu medenu zamku, norvešku snaju. Dalje, Ukrajina i naša opozicija će moći ostatak kože da oberu pa da okače na šiljak. Što nije šteta. Znači: iseljavajmo se, koji možete.

 

Svet je propao ne “samo” klimatski geodezijski, već i ideološki: nema više liberalnih vladara i vlada, ostao Žustin Trudo sam čirak među vihorove, nema više socijaldemokratske simbolike i Ulofa i Fransoe i Angele i Makariosa. Na sceni su tehnomenadžeri oženjeni medenim zamkama i u rukama korporacija.

 

Ništa se neće promeniti a da to bude relevantno nama ispred trafike pored pijace Cvetko. Amerikanske snaše će malo više patiti, da, biće kao amiške zabrađene supružnice, te domaćice će morati više da kuvaju i nema abortusa, bato, a klinke će u jagodinsji model: na depilaciju pa na motke i na Bunga Bunga žurke.

 

Ne ložite se.