r.: Ričard Linklejter; ul.: Glen Pauel, Adrija Arhona, Ostin Amelio,
Reta, Sandžaj Rao,
Još jedno precenjeno ostvarenje, Brajan je Taleriko opet svršio na film koji je zapravo pilot epizoda neke serije. Nije me impresioniralo što je uradak navodno zasnovan na istinitoj priči. Prvo, čisto sumnjam da je tako. Već decenijama Holivudom vlada navada da se filmovi proglašavaju based on a true story, a posle se ispostavi da nisu. (Što ne bi ni trebalo da bude bitno.)
Ovaj film je u stvari komediografska pljačka Kasdanove Telesne strasti (kako su debilno preveli “Body Heat”) s toliko mana da bi to mogao da pokusa samo naduvani voukovac. Čujte ovo: “Mešavina filozofije i zabave”, “Više ne prave pametne filmove kao ovaj...” i slično.
Glavni lik je profa filozofije koji, da bi pojačao platu, radi kao mamac plaćeni ubica pa da tako hapse one koji bi da se reše supružnika ili koga god već. Glen Pauel igra tog profu i tu je već greška: mislim, Glen Pauel, alo bre, on Tarzana i Konana Varvarina može da igra, a autori ovog bućkuriša misle da je dovoljno da mu metnu ćozluke i da ga obuku kao istočnonemačkog turistu (da, ne samo nemačkog već istočnonemačkog turistu, s čarapama u sandalama i šanerskim bermudama), da ga naprave na mačkoljupca i posmatrača ptica i hranioca istih, kao i da pokažu da čika sam sebi pravi musli. I – eto ga intelektualac. Nisam verovao u Švarcenegera i Stalonea kao smotanke, ne verujem ni sada u Pauela.
Film se odvija u Nju Orlinzu i to daje nekakav arthausovski odmak, sa sve rasnom raznovrsnošću, saradnici našeg razbacanog profe su kilavi Indijac, guzata crnkinja i manijakalni belac, a šef im je opet crnac. Miljan Miljanić je tako sastavljao reprezentaciju 1970-ih i 1980-ih. Negativci su takođe sve belac do belca i belkinja do belkinje. Fatalna ženska je Hispanoamerikanka, jebačica tipa Sonje Brage i Marije Končite Alonso ali, ali...ovaj, našeg protagonistu je morao da igra Ouen Uilson ili Stiv Karel i tada bi film imao uverljivost, međutim onda ne bi bilo ama nikakve logike da se takve ribe u njih zatreskaju! Skroz bezvezno.
Adrija Arhona je fem fatal zbog koje Pauel gubi glavu. Vilijem Hart se u "Telesnoj strasti" zajebao, i tako je trebalo da bude i ovde, ali – najpre neverovatnost da nijednog svedoka nije bilo da prepozna Pauela dok je s ljubavnicom izlazio iz poznatog kafića (niti ga je zabeležila nijedna kamera), a onda potpuno neproblematizovano umorstvo onog antipatičnog kolege (Ostin Amelio), nema veze što je ucenjivač, ipak je preterana kazna.
Na kraju je sve zašećereno idiličnom porodičnom scenom kao u Oženih se vešticom.
Pauelova predavanja na koledžu (lik mu se inače zove Geri Džonson) bajagi treba da ilustruju (bljak!) navodnu filozofsku potku filma, ali to je džepna filozofija. Indijana Džons filozofije je mišićav kao bodibilder. dobio i jare i pare, izvukao se s ubistvom, u najtežim situacijama je hladnokrvan kao trenirani tajni agent a “u stvarnosti” je samo smotani profa? Ma idite begajte.
U TV seriji – krimi dramediji – neka rešava slučajeve kao neka vrsta monkovskog dr Hausa, ali ovo je mlaka zabava. Reta inače ima guzicu veličine Velike Albanije, artritične prste na šakama, sadističku duhovitost osobe koja zna da niko ne sme ni da zucne o njenoj pretilosti, i samo me je podsetila na tolike guzate crnkinje koje su mi pravile probleme na Šipholu. I tako: debela, debela, guzata! Da me mine želja.
No comments:
Post a Comment