r.: Žustin Trije; ul.: Sandra Hiler, Svan Arlo, Milo Mašado-Grane (dete/omladinac), Antoan Rajnarc, Dženi Bet, Samjuel Tajs
MA, ODMAH SAM JE OŠACOVAO...
Volim sudske drame. Sadržaj me je odmah privukao, ali ufitiljio sam s parama, pa sam se obradovao što je moj omiljeni kinematograf – Dvorana Kulturnog centra – imala ovaj film na repertoaru.
Jaka žena, slab muškarac. Pokojnika Samjuela u tumačenju Samjuela Tajsa (ubijenog ili nesrećno opandrčenog, to je dilema) najpre čujemo kao seronju koji namerno glasnom muzikom uništava intervju (prepun flerta koji se može opipati) svoje žene s novinarkom i koleginicom književnicom, a onda ga vidimo kao friškog leša na snegu. Kada ga kasnije vidimo u “ilustraciji” svedočenja optužene supruge, on je već “Filmske novosti”, “Trezor”, rašomonski skeč “Tv Kalendara”. Psihološki nam je verniji s audio snimka na USB-u koji je kao iznenađujući dokaz predočen sudu i saslušan pred radoznalom publikom u prepunoj dvorani. Utisak koji pokojnik ostavlja na taj posredan način nije najpovoljniji po merilima dinaroidnog bizgova, ali ni supruga, razotkrivena kao biseksualka i mnogo ambiciozna osoba, nema razloga da seiri. Mislim ja. Tužilac – Antoan Rajnarc, ošišan na 0,3 mm tako da liči na lika iz Trejnspotinga – navalio je na optuženu Sandru (Sandra Hiler) kao čuma na babu ili Infostan sa sudskim izvršiteljima na građanina Srbije. Bračni par ima i sina Danijela koji je slep posle neke automobilske nesreće i on je našao telo svog oca. Njegovo svedočenje je time dvostruko dubiozno, em nije video nego samo čuo, em nam se stavlja do znanja da se možda nećka da kaže istinu da ne bi inkriminisao majku. Rekonstrukcija u njihovoj planinskoj kući čak pokazuje da je dečakovo prvobitno svedočenje, zasnovano na audio senzacijama, nemoguće prihvatiti i on mora da delimično promeni iskaz.
Tako da se rašomonijada sastoji iz sledećih činilaca: svedočenje udovice Sandre, svedočenje slepog sina & audio snimka supružničke svađe koji (snimak) je načinio suprug “kao deo istraživanja za svoj roman” i sačuvao na usb-u.
Odnos majke i sina trpi tokom sudskog procesa i veoma je napet. Uloga advokata Vansana (Svan Arno) je perimejsonovska, on je i Sandrin prijatelj (bivši partner? frendli gej? . U filmu Optužba Ivana Atala podsetili smo se francuskog pravnog sistema – koji smo zaboravili otkako se upokojio Klod Šabrol – i vidimo šta sve radi istražni sudija, inače nepoznata pojava u anglosaksonskom pravu. To kako se karakter optuženog i pokojnika može očas posla učiniti maltene dokazom iako sve liči na tabloidno naklapanje, spada u specifičnosti koje smo navikli da gledamo u starim sudskim filmovima...
Film se odvija na engleskom i francuskom, jer Sandra je Nemica (u filmu), Samjuel je Francuz, pa se najbolje razumeju na internacionalnom inglišu. Kada Sandra, kako suđenje odmiče, sve više pribegava engleskom, i ta jezička prepreka postaje četvrti element rašomonijade.
Pametan gledalac može odmah da pogodi kakav će biti ishod suđenja. Sandra nije ni Violet Nozijer ni O-Džej Simpson, nema ni rasvetljujućeg tvista kao u Premingerovom filmu (koji je kanda inspirisao naslov), ovo je umorni i preraspričani traktat o nemogućnosti da se nađe istina, ali nama treba Peri Mejsn danas.
No comments:
Post a Comment