Istorija umetnosti, od Hegela i Šlegela naročito, ali i pre toga, u fanatizmu Lojole na primer – pati za boljom prošlošću. Kako rekoše Drago Plečko i Dragoš Kalajić: “Nekad su gušteri bili dinosaurusi, čoveci nadjudi, gliste su bile zmije, a kite mravoklopi”, a ovo poslednje je kapitalizovala nedojebana baba Margerat Mid, kada se oduševila među golim divljacima i postavila temelje nakaznog antropološkog sinkretizma koji je u rukama šonjastih kanadskih antropologa odmah posle II svetskog rata postao osnova političke filozofije Ujedinjenih Nacija s tom diversifikacijom i pohvalom ljudožderima = današnjim multikulturaluzmon. Jer, nisu otuđeni kao mi truli zapadnjaci.
Elem, odmah posle Srednjeg veka počinje ta kuknjava za boljom prošlošću, Humanizam i renesansa su kukali za Antikom, Romantika za viteštvom Srednjeg veka, Barok za niskoetažnom arhitekturom, Rokoko za debelim ženama, srednja zapadnjaćka kalsa za ludim pečurkama Amazonije, Balkanci za Barbarogenijem koji ne pere noge i kara blede, pegave Engleskinje i Norvežanke, a Plečko i Kalajić su uz to saglasni s Denikenom da su vanzemaljci gradili piramide, nuklearke i da su oni prvi leteli NLO-ima na zemaljskom nebu. Jedinu korist od svega toga imala je Kiti Svon kada ju je, pošto je jasna izgorela na lomači tokom snimanje jedne koprodukcije, svojim poamdama izlečio Jovan Šaljić, đed koji brkove suče i nekada je spasavao oborene amerikanske pilote za vreme II svetskog rata...
Danas žalimo, kako ko, za 1960-im i 1970-im, zbog muzike i Vudstoka i zulufa i panka, neki čak i za 1980-im, zbog tarzanskih frizura Vlade Čapljića, Bajre Župića i frizura Mersihe Čolaković i Zane, ali većina nas žali za fiskalnom 2019. – poslednjom godinom slobode, pre nego što su svetske strahovlade iskoristile histeriju zbog kovida da nas bocnu i stave u torove i sjebu načisto.
Najgore u svemu je što su nam oduzeli pravo da žalimo za titoizmom. Ne smeš ni da uzdišeš za tim dobom, jer konvertovani fulbrajtovci, tipa levi čukalj Branka Milanovića ili desno kurje oko Miše Brkića, ima da ti skoče za_vrat i iskijaćeš tu svoju nostalgiju. Jer, znaju oni da je to bila diktatura, smetaju im Titine tanke nogice, pudlice i maršalsko odelo. Staračke fleke i sletovi. Danas kada novinari pepeljastog lica (vidi sliku) komentarišu sliku sa stadiona, ne smeju zvuk da komentarišu: zvižduke zovu podrškom, ono što vidimo kažu da ne vidimo, nepismene navijače seljake proglašavaju vrhunskim rodoljubima a mafijaše rojalističkim naslednicima prestola. I sećanje na bolju prošlost su nam uzeli, a nadu u budućnost odavno nemamo.
No comments:
Post a Comment