r.: Dario Arđento; ul.: Ilenija Pastoreli, Azija Arđento, Andrea Gerpeli, Mario Pirelo.
"Dragi gospodine Arđento,
Ja sam Vaš veliki ljubimac i volim horor i krimiće, a i ćerce Vam je super. Želeo bih da se sretnemo i da Vam podnesem nekoliko ideja kako da u narednom periodu poboljšate Vaše uratke. Cijena - prava sitnica, dovoljan mi je honorar čitača svetla..." Ne, ne, ne ide ovo...
* * *
DŽALO NA MUZIKU DŽONA KARPENTERA (MNOGO LIČI TA MUZIKA NA KARPENTERA)
Dario Arđento još od 1970-ih (ili još od Srednjeg veka, od pamtiveka) snima džalo (giallo) filmove na isti kalup: serijski ubica kolje žene lakog morala ili izravno prostitutke, istragu vodi simpatični inspektor koji liči na sanitarnog inspektora, radnja nema veze s mozgom, ne samo da je nelogična već je i smešna, specijalni efekti su kao na vojnim vežbama iz RHB zaštite u SFRJ, a kraj je naivan kao u omladinskim filmovima s po(r)ukom "recite ne drozi". I ovaj film, iako je snimljen ove godine, kao da je zaglavljen u prošlosti, kao da je Dario Arđento juče ujutro odlučio da režira filmove. Džalo je inače žanr koji znači špageti krvoliptajući krimić o masovnom ubici sa smešnim inspektorom, koji se ponaša kao nastavnik OTO-a na bensedinu.
Film počinje jednom simsponovskom™ ili sautparkovskom scenom™ (to znači totalno proizvoljnom, uporedi s kritikom filma Madres paralelas), koja izgleda kao restl iz nekog veoma starog filma. Rezidencijalna četvrt italijanskog grada, park, travnjaci, a ljudi posmatraju pomračenje sunca. Dijana (Ilenija Pastoreli), izoperisana žena koja izgleda kao eskort dama od 45, izlazi iz kola, meće tamne naočare pa i ona gleda pomračenje... Zatim noćna scena, zaklaše jednu simpatičnu radnicu ljubavi, upadljivo nestručno našminkanu, tek što je izašla iz hotela posle posla.
Kreće istraga. Mario Pirelo, koji glumi inspektora Aleardija, liči na Elvisa Kostela. On kaže: "Ja sam inspektor Aleardi" i to je dovoljno, inače kao da se ič ne razume u zanat. Pomoćnik (koji bi mogao da bude komički odušak kao nespretnjaković) pomene nadzorne kamere a inspektor ponovi: "Da, vidiš ti to, nadzorne kamere!" Pa: "Ne zamerite, ali znamo čime se bavite. Dosad su sve žrtve prostituke. Tuta prostituta!" (ili, u čestom tipfeleru na našim forumima: "svaka tuka prostituka!")
Ima jedna izvanredna dosetka, scenaristički dragulj, kada slepa Dijana kineskom dečaku Činu kaže da mora da radi, jer nema para. "Šta radiš?", pita dečak, a ona odgovara: "Socijalna psihologija i rad sa strankama..." "E imam i ja strinu u Hong Kongu, ona je takođe socijalna radnica i radi sa strankama, dobro zarađuje i ima pištolj u torbici!", kaže mali Kinez.
"Čekaj, čekaj!", pitate vi. "Otkud joj sad mali Kinez? I kako slepa, bre?!"
Da, otišao sam previše unapred. Evo sve po redu, posle onog početnog klanja isped hotela...
Pa, ničim neizazvano, dok je Dijanu kao nesuđenu četvrtu žrtvu pokušao da prikolje serijski ubica (dotle se već utvrdilo da on koristi kombi), dolazi do sudara, kombi ubice drmne Dijanin auto, ona naleti na auto kineske familije, otac pogine na licu mesta, majka u komi a dete u domu za nezbrinutu decu... Dijana od posledica sudara oslepi. Dobije stručnu pomoć od socijalne službe i Udruženja slepih i slabovidih. Socijalna radnica je Rita (Azija Arđento), koja je sada skroz obučena, igra epizodu i izgleda kao Kristijana Amampur. Ona friškoj slepici Dijani obezbedi vučjaka, zaboravih mu ime iako je to veoma važna uloga, i taj deo filma je mogao da bude malo duži, kako su se Dijana i Rita (Azija) tako brzo sprijateljile, ono, female bonding kao kod Almodovara, bre, a kako se Dijana tako brzo navikla na psa i on na nju, pa to je čudo jedno. Zanimljivo je da je Tim Robi, kritičar The Telegraph-a, oštro kritikovao glumu tog psa... I sad, tako ekspresno rehabilitovana Dijana ode u sirotište da pokloni malom KInezu neki tablet a mali đavo vidi da je ona Igumaniji sirotišta ostavila posetnicu pa je mazne, pobegne iz ustanove i nađe njenu adresu...
Eto, sad znate otkud glavna likica odjednom slepica i otkud mali Kinez, šta režite odmah!?
Sveznajući pripovedač nas obaveštava da serijski ubica stalno prefarbava kombi, a toga se dosetio i inspektor Aleardi. Ima jedna scena, očigledno naknadno umetnuta, da se zakrpi totalno šupalj scenario, naime jedna Dijanina mušterija je smrdela, pa se naljutila kada joj je to rečeno. On reče: "Ja treniram pse, pa zato... Inače, ćao cukola (ćao droljo)!" Dijana ima crnkinju kućnu pomoćnicu koja izgleda kao one sluškinje iz crtaća o Tomu i Džeriju i ona posle nesreće naglas komentariše svoju gazdaricu "Kurva! Božija kazna!" Publika se nasmejala. A Dijana ju je smesta otpustila. Pogađate da je ta mušterija - serijski ubica i da je ona u konačnom obračunu upravo njuhom osetila ko joj se priblžava, zar ne?
Progonjena junakinja s punim usnama namazanim skarletnim ružem za usne i odevena u skarletnu bluzu mnogo liči na jednu našu javnu osobu, pevačicu ili rijalitkinju, koja je zavela jednog našeg regionalnog političara (kad već medeni peder nije uspeo po nalogu udbe), ne mogu više da vam otkrijem... I taj mali Kinez, naravno, "jako podseća" na filmove s Badom Spenserom...
Kao i uvek u Arđentovim filmovima, likovi se ponašaju neverovatno glupavo, uvek stoje kao ukopani dok prema njima juri auto koji hoće da ih ubije. Ili ima i od toga gluplje: kombi pregazi kolegu inspektorke Bajani (Marija Rosarija). Kolega, istina, puca u kombi, ali staklo ostaje netaknuto a kombi ga udari i on padne na asfalt kao da je zaklan a ne udaren (smeh u publici, predugo liptanje krvi), i onda Bajanijeva prilazi kolezi, čučne i stavi mu prst na puls (krv lipti, nema veze) i čuči ona tako i meri puls, ISPRED KOMBIJA UBICE, zatim posle male večnosti ustane (a kombi stoji u mestu), izvadi revolver i polako, veoma polako priđe vratima kombija taman toliko blizu da je vrata udare i onesveste, ona se ipak osvesti i krene da napipava revolver i taman kada ga uzme, neko joj u leđa zabije kuvarski nož. Kako je vozač iz kombija uspeo tu da se stvori, ne videsmo ga da je izašao?!
Ima tu još nelogičnosti i naivnosti, nabrajanje kojih bi trajalo kao nabrajanje uspeha naše trenutne vlasti.
Dirljiva je gluma Ilenije Pastoreli, a na kraju filma je izazivanje krvoliptanja prepušteno onom psu za slepce, pas naime ubije serijskog ubicu u dugoj mljackajućoj sceni u kojoj mu izvadi gušteraču i od lobanje napravi leskovačku mućkalicu. Rita nažalost gine. Ostaje nada, koja je ovog puta ipak veća od strepnje, da će Dijana u sikvelu volšebno progledati i da će se, ujedinjena s Činom, upustiti u nove avanture. U nekom lepšem, slobodnijem svetu, bez rata i kovida.
.jpeg)
No comments:
Post a Comment