r.: Tijana Zinajić; ul.: Liza Marijina, Anuša Kodelja, Tosja Flaker Berce, Jure Henigman, Jernej Kogovšek, Špela Rozin kameo, Jožica Avbelj kameo.
BEAT IT, SISSIES! FESTIVALS, HERE WE COME!*
(*Bežite, šonje! Festivali, evo nas!)
Radnja ovog filma je manje-više preslikana iz "Les Olympiades" Žaka Odijara. Fali samo alchajmerski član porodice glavne junakinje Eve (Liza Marijina), ali ostatak je tu: umetnički i intelektualno ambiciozni likovi moraju da rade razne poslove da bi platili kiriju dok pate od prokrastinacije. Glavna likica se sve vreme loži na cimera, a oportunistički se kara sa šefom jednog dotiranog umetničkog projekta u njihovom SKC-u. Posle mnogo peripetija će se smuvati s a cimerom.
Natalija Avramović ima konkurenciju - i ovo je vaginalni film kao njena "Prolećna pesma" (i kao "Tereza37" uostalom). Iza Strehar, scenaristkinja, kao da je mažnjavala od Dragojevića iz "Mi nismo anđeli" ili Andrićevih "Munja" i sličnih, pa transkribovala te fore u žensko pismo. Ponekad su dijalozi čak na nivou "Audicije" ili "Kursadžija", ali najčešće su iz suve drenovine isceđeni metodom kreativnog pisanja, kao ono sa ženskim piškenjem ispod spomenika ili s tarantinovskom kozerijom o tamnom parketu u košarci.
Glavna likica Eva se, se kao i Petra u "Prolećnoj pesmi", ponaša često totalno neuračunljivo i nervozno, iživljava se i na ljudima koji to ničim nisu zaslužili (na primer mušterijama u knjižari ili slučajnim prolaznicima) i taj kratak fitilj se objašnjava stresom zbog izostanka menstruacije, što vrlo verovatno može biti znak trudnoće. Evi je trudnoća poslednje što joj treba, jer kasni s plaćanjem kirije, emotivni život joj je u kurcu, a umetnički projekat stoji u mestu, jer nema inspiraciju.
Ona je, kao što rekoh, u možda i proračunatoj vezi s vođom projekta (Jure Henigman), koji liči na Zlatana Ibrahimovića. Od njega krade klopu iz frižidera i priželjkuje da on ostavi stalnu devojku i oženi se njome... Eva deli stan s jedinim simpatičnim muškim likom u celom filmu (Flaker Berce) i najboljom drugaricom (Anuša Kodelja, koja je imala i ovakav tekst: "Doživela sam neželjeni klistir, dečko mi je svršio u bulju, popustili mi mišići, pa sam se usrala"), koja sanja o odlasku u Berlin.
U ekipi tog "umetničkog projekta" (projekat u filmu, film u filmu, pozorišna preddstava u filmu... postmodernizam se preselio na film i ostavio književnost da se bavi ratovima 1990-ih) nalazi se i komični lik, smotanko, koga igra Jernej Kogovšek. Nisam uspeo da popamtim imena muških likova. Film se uspešno ruga tom savremenom dotiranom umetničkom radu. Evina drugarica, na primer, snima video filmove o prenosivim polnim bolestima, a ideje koje prorađuju na brejnstorminzima su karikatura oportunističkih, kvaziumetničkih "ideja", koje pokušavaju da pogode šta se trenutno traži, bilo to "ksenofobija sada i ovde" ili "zloupotreba ženskog tela u javnom diskursu" i slično, ali važno je jedino da se dobije grant. Upravnik galerije, koji kenja kvake o Hegelu, kao da je izašao iz filma "Živeti kao sav normalan svet".
Postoje formule koje filmu garantuju festivalski uspeh: glumica početnica treba da se skine makar do pola, roditelj ili baka/deka treba da pate od alchajmera, treba mnogo da se puši, droga i alkohol su veoma poželjni i glavni lik mora da bude na nizbrdici. Tokom gledanja filma sam gotovo počeo da se gušim u sceni u kojoj svi puše kao Turci: Špela Rozin i Jožica Avbelj u kameo ulogama igraju dve matore lezbe (lezbe su valjda samo zbog stranih žirija), koje bi da probaju travu, ali žele pouzdano društvo. Eva i njen cimer pristaju (iako Eva preko volje, jer doktor joj je peporučio da se malo detoksifikuje...) Znači, konzumacija nikotina, alkohola, kokaina, marihuane i seks na sve četiri strane sveta su obavezni sastojci uspešnog festivalskog filma. Dalje, manjine, lgbt, samoironijski odnos prema umetnosti, stvaranje privida duhovnog razvoja glavnog lika. Poželjno je psovanje i obilno prikazivanje ekskretornih funkcija. Rekoh već, ali valja ponoviti: obilazak starijih članova obitelji obolelih od alchajmera je takoreći trop: to je kao da je reditelj rekao "ovaj lik je mnogo dobar čovek!".
U jednoj sceni Eva dođe kod svog "Ibrahimovića" (SMS: "Ni tukaj od 8 do 11, pridi!"), ali "verenica" se neočekivano vrati s psom u naručju. "Nisu me pustili u operu s psom!". Ibrahimović izmisli laž u realnom vremenu. "Ovo je Eva, ona mi pozira!" I odvede je u atelje i slika je golu. (Posle je ta slika okačena na izložbi, "kao simbol Holokausta", kako reče jedna prepametna posetiteljka). E sad, na vratima stana verenica presretne "model" koji odlazi, drži novčanik u ruci i kaže; "Obično ja plaćam modele, takav je dogovor, koliko sam ti dužna?!" Uveren sam da je u scenariju pisalo da je to bila zamka sumnjičave (i uopšte ne toliko glupave) verenice, naime da izblefira Evu i sazna da li je ona ljubavnica. To se dalje nije pominjalo, možda je producent naredio da se se iseče, jer postoji regionalni nepisani zakon da film mora da traje 90 minuta maksimalno. S ovim u vezi je i prezačinjena Evina krađa njihovog psa, iz "očajanja, ljubomore i nemoćnog gneva", i taj čin, osim što izaziva smejuljenje kod publike pruža priliku za dalju vaginalizaciju filma, jer to rasne kučence je žensko i kanda ima menstruaciju - to kaže Eva, a njen cimer prihvata i "duhovito" se pita "ima li tampona za kučiće?!" - i ono im prlja kuću stalno, a nije jasno čime ga hrane i kako ne poludi kada ga niko ne šeta.
Sve je već poznato u ovom filmu (plus što više nema te proklete Jugoslavije /kameo Davora Janjića na kraju ne računam, to je duh ubijene Jugoslavije i, uostalom, zašto se ovaj film ne reklamira kao "poslednji film D.J.?"/) i posle ovog FEST-a gledaocima je zaista potrebna detoksikacija.
Ne znam zašto, ali ponašanje vlasnika galerije (tipičan beogradski šezdesetosmaš s ponašanjem tranzicionog menadžera kome viri praziluk iz dupeta) na kraju filma me je podsetilo na ovaj odlomak iz Ruždijeve "Kuće Goldenovih"::::::
Ovim filmom se za mene završava ovogodišnji FEST. Već narednog dana - "Ljubavno pismo" u Ateljeu 212. Zatim tri predstave u "Buhi". Ali, uskoro ću opet doći u DKC.
.jpeg)
No comments:
Post a Comment