THE BATMAN (2022 American movie)

 

r.:Mat Rivs; u.: Robert Patinson kao Betmen, Zoe Kravic kao Ketvumen, Pol Deno, Džefri Rajt, Džon Torturo, Peter /Piter/ Sarsgor, Kolin Farel kao Pingvin. 

 

ELIOT NES U BETMENOVOM OGRTAČU

Nolan je od Betmena napravio šaolinsko siroče, Brusa Lija koji vrska (zahvaljujući Bejlu), a Rivs je od Betmena napravio Eliota Nesa. Supermen kao lik može samo u budućnost, on je komunistički Sajens Fikšn, Betmen je liberalno-kapitalistički krimić i može kud hoće, a zasad se dobro reinventuje u prošlosti. 

Porodična mu situacija pogoduje da se vazda iznova (ovo je već treći put) sagledava ta trauma, ubistvo kamelotski divnih mladih roditelja a obilno profilisani nemezisi pružaju priliku da se s lakoćom sklopi zaplet s efektnom ugrozom. Nolan je u prvom delu trilogije porodičnu tragediju pokazao doslovno, dečko vidi ubistvo mame i tate, pa se samobičuje i samokažnjava tako što ode u severnokorejski ili putinovski zatvor, da se čeliči i diplomira na Fakultetu života, odsek Mortal kombat... Samo što su vrskajućem Bejlu veliki ekran oteli Hit Ledžer i Majkl Kejn. 

U tekstu o Zigelovom filmu "Presuda" (1946) pisaću nešto o tome kako je relativno teško razlučiti London od Nevjorka u filmovima iz perioda 1930-te do 1950-te. Tada su Ameri i Angli bili jedan jezik, jedna nacija, jedna sekularna nevera, a onda je došlo do Deklaracije o samostalnosti američanskog angleškog i danas je potreban prevodilac na sastanku američkih i britanskih diplomata. Gotam ili Nevjork, Brisel ili Dablin, svejedno je, grad je Dubrovnik na Hadsonu, i u njemu se ič ne reflektuje politički i privredni život okolne Amerike (ili sa zakašnjenjem od "par" decenija, znači dvije). 

Ovaj "Betmen", Rivsov "Betmen" dakle, ponovo pohodi nadanja, stremljenja, snove i tragediju junakovih roditelja, zaglibljujući ih u korupciju, prljavu politiku, mafiju i kanda tvrdeći: "Nije samo Džokerova majka ludaja, već i Betmenova!" Ovo je napokon film samo o Betmenu, jer je zagonetač toliko nov lik, i pojavom i metodom i motivima, više je neki smotani Hanibal iz Jaganjaca, takoreći svetovan jedan nemezis a ne stripovski, oseća se kao nakalamljen na franšizu, dok se "pravi" Džoker pojavljuje tek na kraju, više kao dosetka (i to kvari naorovski-socrealistički ugođaj uratka /kao da je Andžej Vajda uzeo da imitira Stouna). 

Robert Patinson s maskom donjim delom lica neodoljivo podseća na Afleka, a i ponaša se tako (tako - kao Aflek u liberalno-komunistčkim filmovima s početka milenijuma, onim filmovima koje je tako voleo tetka Ebert) kada je u kostimu, i to zbunjuje. Kada skine masku i kostim, međutim, onda liči na Kurta Kobejna pre nego što mu je palo na pamet da se ubije, i kada sam čuo Nirvaninu stvar "Something in the Way",  skolila me je tuga, brate! 

Film toliko meša epohe da se više ništa ne oseća kao anahronizam: setting je film noar iz 1950-ih, u rezidenciji Brusa Vejna zvone bakelitni telefoni, Gotam je beznadežno u devedesetima, ali Betmen koristi supermodernu tehnologiju XXI veka, kompjutere, Guglova meka kontaktna sočiva s ugrađenom kamerom, ima četovanja ali kao nekada na MIRC-u, ali, ali... Vejn i Alfred koriste penkalo i hemijsku olovku, pišu ispisanim rukopisom pisana slova, a ne štampana latinična, kao naši neonacisti i seljaci na pijacama. 

                                                      (s početka filma, mutan prozor)
Medijski i tehnološki, film je u eri CNN-a u vreme intervencije Buša starijeg u Iraku ("oslobađanje Kuvajta"), kasnije na ulicama vidimo džinovske BIM ekrane, u disko klubu gruvaju rejv i nemački tehno. Ali, s druge strane, pišu se pisma rukom, crtaju se spomenari, isecaju se slova iz novina, policija ima odore iz ere Edgara Džej Huvera...

Eliot Nes s tabletom i internetom.

Život Gotama obeležen je korupcijom, ispostavlja se da je gradska vlast u rukama mafije, nagoveštava se da ni Brusov otac nije cvećka. "Ali, on je imao časne motive!", zdušno ga pravda Alfred u zapravo nenamerno smešnoj sceni, kada se probudi iz kome i, umesto da zavapi: "Vode, vode!", i umesto da Brus Vejn, koji sedi pored njega, hitno dozove negovateljicu, koja bi dotrčala i odmah pozvala primarijusa itd., umesto svega toga, dakle, Vejn besno isleđuje svog drugog oca i učitelja, a ovaj čilo i spremno i pribrano sve priznaje. A sigurno mu je strašno smrdelo iz usta posle višednevne kome... Inače ta priča s Alfredom, kao kod princa Valijanta i njegovog učitelja, otelovljuje aristoratske vlažne snove (i stripaždija i čitalaca) o guvernantama što podučavaju francuski i učiteljima mačevanja s kojima se posle učenici tuširaju goli.

Jedini pravi Betmenov prijatelj u celoj policiji je Gordon, sada u verziji Džefrija Rajta, i pri kraju filma sam pomislio da će Gordon biti onaj "golub", odnosno "soko", kako se ispostavilo da je tačan prevod zagonetke na španskom. Ali to bi onda značilo totalni trijumf paranoje. A film je ionako završio u paranoji, naime, korupciji nikada kraja, i kada je na kraju nekako uhvaćen Falkone (posle nekoliko tvistova), on ne stigne da svedoči već s lisicama na rukama biva ubijen, kao u slučaju braće Kenedi, tako da postaje jasno da je reč o sveprisutnoj hobotnici. Reditelj se dobro čuvao nedoličnog hepienda. 

Lik Ketvumen, kao i Gordona, rekoh, dati su na upotrebu i dalju obradu hispanoameričkoj zajednici i Liz Kravic se bez problema uvukla u tesan kostim. Torturo (Fakone) je "igrao svedeno": mnogo je ostario i prepolovio se, iz nekog razloga me je podsetio na Pola Njumena potkraj života... Kolin Farel, kao Pingvin, ukrao je sve svoje scene (kao Peši u "Smrtonosnom oružju"), ovo je bio svetovni Pingvin, jedan sasvim mogući mafiozo, koji čini usluge političarima i sudijama pod plaštom dozvoljenog biznisa. Ako se Deni Devito doslovno sakrio iza kostima pingvina u Bartonovoj verziji, ako se Geri Oldmen sakrio iza Brusa Derna u Skotovom Hanibalu, Kolin se Farel u ovom filmu prerušio u - Džoa Pešija koji prca Šeron Stoun. 

Kao i u "Džokeru" i Aflekovim Betmenima (Kiton je još ostavljao nadu da će dobro da pobedi, Kilmer se zezao kao na MTV-u...), prisutan je jak osećaj apokalipse i pesimizma: za svaku odsečenu glavu Mafije, iznikne tuce novih. Na kraju filma, možemo konstatovati da nijedan od glavnih likova - Betmen, Džoker, Zagonetač - niie rođen od umno zdrave matere, jedino je Betmen imao ujka Alfreda da ga vaspitava, iškoluje i izvede na pravi put. 

Lako je zamisliti ovaj film kao punkorvni i veličanstveni noar (minus betmenovština). 

Betmen kao franšiza ima još lufta za reinventovanje i kvazisikvelisanje, ovakav Patinsonov odnosno Rivsov slepi miš ima jače razloge od Nolanovog miša da postane trilogija ili barem dobije jedan sikvelčić, tim pre što je pokazana spremna armija nemezisa (koji samo čekaju da klisnu iz zatvora), a pomoćni likovi su se pokazali žilavim i živopisnim. Betmen će predvoditi omladinske radne akcije kojima će se obnoviti grad (u ovom filmu nastradao u poplavi posle rušenja brane), eto nove prilike za zloupotrebu dobrotvornih fondova, a kriminal, koliko smo videli na kraju filma, uopšte nije iskorenjen.