NIŠVIL?!

Š'a bre, 'Nišvil'?! 

Eto, i to ime festivala pokazuje našu provincijalnost, ali je u isto vreme i živi dokaz da je čika Fukujama bio u pravu: ergonomija, film, pre svega amerikanski film, koka-kola i laki strajk pobeđuju ruski kvas, rusku stepu, sibirsku zimu i studen moskovskog metroa. "Nišvil" je zbog Nešvila, na koji film su se naši nedozreli, kriogenizovani šezdesetosmaši palili i više nego na "Gole u sedlu". 

"Pejton" na Čuburi, vila "karingtonka", "Real sa Nišave", "Marakana", ama naše žabe su vala volele da se potkivaju. A opsenijivale su nas didža-bidže, lažni sjaj tuđe selendre nam je izgledao i izgleda nam sjajniji od domaćeg fenjera a espreso u naprstku nam je slasniji od grčke kahve s ratlukom. Kada je Tirnanić po drugi put došao u SAD da provede nekoliko meseci kod seje (otud je mogao da spusti Milanu Protiću: "Kakav ambasador, ja sam više vremena proveo u Americi kao turista nego on kao ambasador!") --> i usput se izvečeri (možda i nesvesno) od zapadofila konvertovao u džangrizavog doživotnog Beograđanina --> pa kad je još NEAFIRMISANOM Alu Goru na pitanje: "Šta biste voleli da vidite u SAD, mister Tirnanić?", rekao: "Nešvil!", ovaj mu je zaćuđeno odgovorio: "Koji moj ćete tamo? To je selendra!" I jeste bila, nikakve vibracije ili duh nije se tamo (više?) mogao naći, ali taj Nišvil je bio naš "crveni džez", pa mi smo i film kapirali iz predavanja Pogačića i Stojanovića, a oni su ta predavanja sastavljali na osnovu francuskih filmskih kritika i teorijskih članaka, a da sami nisu videli te filmove, znači Nišvil je jedna velika Radio Anđelija i Radio Mileva -> ali sa kaubojskim šeširima i Harijem Džeksonom, nas je fasciniralo američko seljaštvo sela Luga i patrijarhalna učmalost  amerikanskog Juga, čak ne ni ona malograđanština kvaziurbanog Srednjeg zapada, jer pojma nismo imali da je tzv. autentična umetnost (a koja, ovaj, uopšte nije bila deo --> KULTURE) gladovala i umirala u bedi (dok se pojedinci ne bi preselili u dekadentnu Evropu da pune klupske sale i manje izložbene hale), da bi vaskrsavala u naučnim radovima prevejanih profesora što su se borili za svoje katedre i na njima u kružocima od po pedesetak bogataških potomaka te naučne radove okamenjivali u teorije koje služe za opsenjivanje bivših egzistencijalista što su napokon odlučili da se tuširaju i lažnih marksista i kvazisandinista. Oskar popularnosti,