The Office's Rainn Wilson apologises for breastfeeding joke after trans community backlash
Ovaj artikal me podsetio na jedan fin post Marije Lelefojel na FB grupi Ny Fri Debat (i kad uzmognem ovo da prebacim na danski, objaviću i tamo, jer tiče se slobode izražavanja, jednog luksuza, za koji niko danas neima vremena, jer letovanje rat virus registarske tablice pa Radoičiću se kvari biznis preudala se udovica a grejanje, sinji kukavci, ima da vidite, grejaćete se na babuške /kao što je Petričić crtao pre nekoliko godina/).
Glumac se našalio s novogovorom trandži, čačkao je osinje gnezdo rekavši kako će se kanda uskoro izraz dojenje sisama zameniti izrazom dojenje grudima, a sve u skladu s trendom da se THEY, non-binary osobe, obaška trandže i bradate pevačice ne nađu bože me oprosti excluded (eto jednog polja gde se čovek i protiv svoje volje mora saglasaiti s krajnjom desnicom, pa makar i trampovskom, jebigica), a zatim je brže-bolje morao da pokusa sve što je napravio i još da mljacka.
Elem, Lejefojelova je (na to me podsetilo) ogorčeno (ako sam pravilno shvatio, ima i ta mogućnost da sam seljak, pa sam pogrešno protumačio) prokomentarisala najnoviju lingvističku velikobratovsku intervenciju da se složenica koja opisuje rađanje liši imenice "žena", već da bude "ljudsko rađanje", šta li, e da se minorni procenat trandži a obaška bradatih neostvarenih učesnika/ca Evrovizije, dakle bradatih spodoba u haljinama (a neki od njih i s njihalima strave među dlakavijem nogama) ne uvrede.
To je ona dilema koja muči prekoatlantski svijet - naime, da li je u redu i čovečanski da na skupove feministkinja i da na ženska sportska borilišta ničim neizazvani nagrnu trandže, štucovane ili ne i s njihalima strave ili ne svejedno, i da ženama tako kvare žurku, ruše sneška, skupljaju kajmak?
Salman se Ruždi i o tome očitovao u "Kući Goldenovih" i s njim sam saglasan: posle vekova tlačenja i posle krvave borbe sifražetkinja i ostalih, anonimnih žrtava u Velikoj Britaniji u XIX veku, pa posle afirmisanja feminstkinja giganata XX veka - Zontag, Tikanen, Džong, Falači... - pa posle trijumfa feminizma na Severu Jevrope, i najposle, nakon uspešne ukupne pobede (mislilo se) početkom 2000.-ih, žene su se konačno izborile da mogu na miru heklati, ulepšavati, naplaćivati menjanje pelena, terati muževe da peru sudove a sebi dovoditi muške strištizete, izborile su se za seks i posle 60.-te i taman da danu dušom, kad -- > evo ih trandže da ih biju tamo gde su pijani muževi prestali. (U belom svetu prestali, kod nas je još uvek sve zabranjeno za pse, Rome, drugosrbijance i žene).
Ovaj argument Lelefojelove --> "zašto tako malecka manjina da nameće gledište brojnoj većini", može na prvi pogled da deluje trulo, jer decenijama smo učili, pa i na silu, da je teror većine nad manjinom kakana stvar (a mi Srbi zbog Kominterne to valjda najbolje znamo!), evo na tečajevima slobodnog i profesionalnog novinarstva, Mihajlo je Mihajlov, sa čašom skoča s ledom u ruci, godinama prenosio istinu polaznicima kurseva za pravo novinarstvo i demokratiju: "Znate, u Americi su belci većina, ali nikome ne bi palo na pamet da izglasa zakon po kome svi crnci moraju da nose kratku kosu!" E, došlo vreme da se misli i na muke većine, samo što je, za razliku od Teksasa, gde je "najteže biti bela šovinistička svinja", ovde kod nas "najteže biti pravoslavac Zavetnik i Levijatanac i patriota kao Đuka".
Ovoga sam se setio, jer ovaj glumac, koji je morao da se izvinjava zbog "grudnog dojenja" umesto "sisatog dojenja" ( i sisari se više neće zvati sisari već valjda usisivači hranljivih materija na slamčice i infuzije), samo je parodirao ono pomenuto nametljivo trandžijsko silovanje jezika, uostalom taj termin će uskoro zaista i biti usvojen, u to nema sumnje, ako već i nije, ali --> kako je on samo morao da se uvija kao glista na udici, kao crv pod đonom, da se posipa pepelom, da se kaje i da obećava da će pohađati tečajeve jezičkog menadžmenta, da se sam prijavljuje na prevaspitavanje kao Beti Ford na detoks kliniku.
E sad, šta to mene toliko tangira? Ništa. To ja onako samo, žao mi amazonskih šuma i hipopotama bez vode na ovim sušama. To je stvar za bostone, baltimore, san franciskoe, amerike, stokholme i brisele, to se nas ne tiče. Mene to ič ne tangira, jer mi u Srbiji još nijesmo došli dotle. Kao što reče Dobrica: "Blago nama što smo zaostali pa se nismo zagadili kao Zapad". (Doduše, s tim se nije složio Tirnanić: "Kako to da ne umemo ni hemijsku olovku da napravimo a zagadismo se skroz?" Ali to beše u vreme Naše Borbe...dok se stvar demokratije još prelamala, ljuljala, dok se još moglo stići na voz posle pada Berlinskog zida...) Ili, kao što reče Slobodan Turlakov. "Mi smo mlada nacija, pa ne potpadosmo pod poguban uticaj jevrejskog, gej i masonskog lobija!" Hm, ovaj, zar nijesmo mi najstarija nacija nasvijet? Čika Turlakov je pomešao nešto. Ali, rekoh - ove muke kanselujuće i velikobratovsko čišćenje terminâ po želji voukovaca i trandži, nas ič ne tangira --> jer kod nas nema toga. Neima žutih, crnaca, nema pedera, nema trandži, mi smo blaženo lišeni tog diverziteta, kod nas ipak i dalje važi ono o teroru većine nad manjinom, ono o čemu je podučavao Mihajlo Mihajlov.
Kada se jednom opet domognemo petooktobarskog splava meduza, nećemo imati vremena za 6. oktobar, spisak užasa i katastrofa ekoloških i sudskih i finansijskih i pojedinaćno ljudskih -- > biće toliko dug da ni najveći kompjuter to sve neće moći da popamti. Niti će nova vlast imati volje, interesa i motiva i sredstava da ispravlja sve greške. Zagađene obale i vode i njive i krajolici, rasprodati privredni objekti, urnisane obradive površine, izneta lova i zlato ko zna kuda, nerešeni sudski slučajevi ubistava i nestanaka, oteti parkovi, pašnjaci, travnjaci, stambene zgrade, prostor životni zagađen toliko da je postao neživotni prostor, sve će to biti nepopravljivo na vjeki vjekov, preživelima će ostati pola Srbije ili ni toliko, i lustracija će biti nemoguća.
Ni jezik neće ostati ceo, orlići i đuke će od njega napraviti kokodakanje, hodaće zemljom bizgovi ružnijeh nogah u sandalama, u zagorkama majicama i s torbicama preko ramena, imaće blututove u ušesima i telefonom će pozivati drugare: "Viđu li što postavih na Fejs, jadan?!".
Mi se zbog smaka sveta nećemo sekirati, jer će kod nas biti još gore.
No comments:
Post a Comment