PORED TEBE (2023 Serbian film)

 

r.: Stevan Filipović; ul.: Mina Nikolić, Branislav Trifunović, Mirijam Margolis AKA španska infantkinja, Viktor Savić, Darko Ivić, Goran Jevtić, Andrej Pipović, Svetlana Bojković

Posle sam saznao da je ovo sikvel od „Pored mene“, što nisam gledao, pa moram da propustim sve asocijacije na taj uradak.

Film je kao odličan đus koji je razblažen vodom da bi ga bilo više. Početak me je smorio (hajde i ja jednom da upotrebim tu reč), tačnije prvih pola sata mi je delovalo kao video kolaž iz montažne sobe, kao nacrt raznih pravaca u kojima bi film mogao da ide: mozaičke zezancije kao u „Munjama“, iluzija noara kao u „Tragu divljači“, kao neki mokumentari s kameo Brankicom Stanković, kao jugonostalgična priča zbog španske infantkinje udate za Jugoslovena s radne akcije, kao.... Bućkuriš u tih prvih pola sata – možda je nešto jasnije bilo gledaocima prvog dela – i kao da se hodalo po jajima, da se ne pričepi previše ova vlast. Sva kritika vezana za koronu i SNS i stanje u ovom društvu koje se raspada, uredno je sanitizovana da se ne pretera.

O čemu se radi: Ksenija (Mina Nikolić) ima posao u tabloidu, ali dobije napad etike pa se javi Brankici Stanović, da pređe u poštenu ekipu. Školski drug Matija (Pipović) Kseniji šalje „osetljive video snimke“ i žali se na pretnje smrću a onda ga nađu obešenog. Inspektor Vuk (Branislav Trifunović) je Ksendžin ljubavnik i izvor informacija. Film je inkorporirao koronu – kolaž „Ovo je najsmešniji virus na svetu“ pa do „Uvodimo vanredno stanje“ + SNS propaganda  s deljenjem namirnica penzionerima je razorna kritika ove vlasti. Zezam se. Trebalo bi da bude razorna kritika ove vlasti, ali gledaoce boli dupe. Kad imaju da krkaju parizer skoro za dž. Tu je Ksenijina baba, Engleskinja, španska infantkinja, koja oduševljava sve drugosrobijance svojim fenomenalnim britiš akcentom plus što je Jugoslovenka s petokrakom. „Bandijera rosa“ treba da ilustruje onu iluziju anarhizma i levičarstva koju su gajila deca više srednje socijalističke klase. Ta pesma inspiriše Ksendžu na očajničke poteze da bi pomogla babi bolesnoj od korone, jer neće da joj daju respirator kad nema zdravstvenu knjižicu. Ksenija moli za pomoć upravo Tadiju (Viktor Ivić), ozloglašenog opštinskog naprednjačkog apartčika, koji je, medijski eksploatišući epidemiju, i sam fasovao koronu slikajući se s penzosima tokom agitovanja. E to je dobra scenaristička caka.

I ovaj film koketira sa Službom koja drži sve konce, sve nadgleda i sve dozna i može da se umeša u posao i profesionalnim kriminalsitičkim inspektorima kojih još ima i samo rade svoj posao a politika ih ne zanima.

Sveznajući filmski pripovedač nam na kraju daje razrešenje Matijinog samoubistva: ubila ga moćna Služba. Zašto, ne znamo.

Edit: e to je trebalo da se - po pravilima žanra - otkrije drugačije a i Ksendža je mnogo komotno neugrožena (ona podmetnuta šerpa na ringli, a nedirnut laptop?; neveruem).

Na kraju je i skandiranje audiošopirano da ne zvuči kako inače zvuči.

Ostaje utisak razblaženosti, šlepanja uz opšta mesta. Kao spot za „Hit meseca 1984“ nađen na tavanu.