Ja sam budala i pička ---> Apdejt eskalacije

 

 

 

U stvari, izgleda da je nemoguće da je komšiji Ili'u do vrata mogao da se digne parket od moje poplave. Pretpostavljam da je reč o šteti na spratu na ispod, komšiji vrata-do-vrata od stana ispod mene, pa da se Mirković dogovorio s upravnikom u ostavci Dejanom Ilićem da tako lakše dođu do para. Jer s Upravnikom komuniciram. Upravnik zasad igra dobrog policajca, dok komšinica ispod igra lošeg policajca. Upravnik Dejan Ilić me je dobro naplašio i osetio strah kada je rekao ”stanari se bune”, a da mi nije rekao koji stanari. I neć da mi kaže. Superiorno vodi dijalog sa mnom, a ja sam smotan kao Trelkovski u filmu "Stanar". On je zasad fin, ali ta uloga dobrog policajca uvek može da se promeni.

”Pustite vi pravnički pristup. Znate, advokati često guraju nešto da bi oni imali posla...”, kaže Dejan Ilić.

Činjenica je da ja moram da radim kao konj do sredine novembra da bih završio posao do Sajma, s prevodima a dobio sam i prevod jednog danskog scenarija, a posle u novembru moram da na danskom sajmu knjiga ugovorim nove prevode, jer mi je to jedini izvor prihoda u narednoj godini.

Znači do 15. novemba ja nemam ni para ni vremena ni energije da postupam po zapovedi komšija. 

A nema izgleda da će oni razumeti moju situaciju. Zasad je to meka moć, prijateljsko ubeđivanje, plus panika od Ljubice Janković iz stana ispod. Plus neko s V sprata. NN komšije protiv mene.

Komšinica podstanarka ispod (takođe NN) u veoma je bliskoj vezi s Mirkovićima sa I sprata (koji su verovatno dogovorili s Ilićem da kaže da se njemu parket "malo  digao").

Godine 2016. kada su se doselili Mirkovići na I sprat, zatim novi podstanari u stanu ispod mene i gotovo čitava nova garnitura na V spratu – obnovilo se uznemiravanje interfonom. (Nadam da ću stići dao tome napišem knjigu.) To povezujem upravo s dolaskom Mirkovića i te nove garniture. Tako da sam u julu 2016. morao da sebi isečem interfon. Dotle je jedan fin čovek, po svemu sudeći inspektor ili agent, bio u stanu br. 19. (nasledio je tu Safeta Bihorca, dinaroida i primtivca) i nekako s njegovim prisustvom povezujem potpuni prestanak šikane koja se odvijala od avgusta 2000. Kada se on odselio, počelo je ponovo. Dok sam imao kameru i TV, primetio sam da se nove komšije s I sprata upravo druže s roditeljima klinaca koji su me sistematski uznemiravali interfonom. Da li je sada došlo vreme da se posao sa mnom dovrši?

Sada sam očajan.

Da li bi mogli da olabave s pritiskom do sredine novembra?! Da li bi mogli da to shvate, ako bih im popušio kurčeve?

Štra god uradim, gotov sam. Ako ih poslušam, iz pičkinstva i slabotinje, onda sam egzistencijalno ugrožen jer ću izgubiti sve šanse za prihode naredne godine. A ako ih ne poslušam i pokušam da radim – neću moći da radim, jer će mi dolaziti na vrata i maltretirati me i tužakati me.

Trenutno ne vidim izlaz.