r.: Kenet Brana; ul.: Kenet Brana, Mišel Jeo, Kajl Alen, Keli Rajli, Džejmi Dornan, Tina Fej, Džad Hil (dete), Rikardo Skamarćio,
Ne znam zašto sam mislio da je ovo neki noviji roman, napisan po narudžbini i uz odobrenje Agatine zadužbine. Ispostavilo se da je to neki Agatin pozni rad iz 1968. ili 1969, ali ionako je temeljito prepravljen,
Mišel Jeo je ženski Erland Jozefson, anglosaksonski seljaci misle da je to kod nje nekakva duboka gluma koju operisane Amerikanke ne umeju da isporuče. Srećom pa je rano ubivena u filmu.
Poaro – opet Brana sa spljeskanom lastavicom ispod nosa – meri visinu jaja metrom na isukavanje, kupuje pecivo 2x dnevno kod licenciranog pekara i živi život penzosa, ujutru samo čita čitulje u Politici, u podne sasluša Dragu Jonaš koja pročita Izveštaj o vodostaju na Radio Veneciji – on, znate, sada stanuje tamo – i posle bleja, dremka i pasijans i liker od oraha i anisa. Život dostojan nosioca vojne penzije. Da bi se odbranio od klijenata koji ga spopadaju kao Romi Tita ispred kuće na Dedinju, najmio je telohranitelja Vitala (Rikardo Skamarćio, s pogledom ubojice), bivšeg policajca.
Ali u kuću mu bane spisateljica krimića Arijadna (Tina Fej, liči na Kejt Midlton) i natera ga da ode na spiritističku seansu gde čuvena dozivačica duhova Misiz Rejnolds (Mišel Jeo) treba da popriča s ćerkom Rovene Drejk (Keli Rajli), koja se utopila u mutnim kanalima Venecije (ćerka se utopila, ne majka(.Poaro ne veruje u te gluposti. On otkriva prevaru, da, ali kada posle neuspele seanse neko pokuša da ga ubije, a Mišel Jeo opravdano biva nabijena na šiljak, Poaro pobesni, zamandali vrata zamka i počne da isleđuje.
Likovi su živopisni: nesuđeni zet Rovene Drejk, Maksim (Kajl Alen, jeste najsumnjiviji i prvi osumnjičeni, tu je smotani doca Ferner (Džejmi Dornan), zatim i njegov sinak vunderkind za nauku, u tumačenju Džada Hila, a i telohranitelj Vitalo se pokaže kao varalica. Sumnjiva je i sama Arijadna – imala je motiv: da ponovo napiše dobru knjigu!
Na kraju je ubojica najmanje sumnjiv lik.
Da li u Veneciji može da se snimi loš film?! Kada je dosadno, gledate zgrade, mutne kanale, pitate se da li bi vredelo skućiti se tamo, evo ja, na primer, u ovoj mojoj situaciji s komšijama.
Majkl Grin je ovog puta onaj svoj već čuveni uvod smestio na kraj filma, onaj mini-slučaj, naime, kada Poaro odlučuje da se reaktivira pa primi onigmolioca s početka filma, onog jadnika koji ga je jurio i završio u vodi kada ga je telohranitelj Vitale gurnuo s mosta. Klijentu je saopšteno da doktor hoće da ga ubije zbog testamenta. Radnja opet radi. To me podsetilo na jedan oglas pre dvadesetak godina. Kada se čuveni gerontolog Jovan Korolija oporavio od moždanog udara i ponovo otvorio ordinaciju, njegov oglas u Politici je glasio ovako:
Gerontolog Jovan Korolija
radi
I ništa više.
.jpeg)
No comments:
Post a Comment