MON CRIME (2023 French movie)

 

r.: Fransoa Ozon; ul.: Nadija Tereskijevič, Rebeka Marder, Izabel Iper, Deni Bun, Fabris Lukini, Feliks Lefevr, Andre Dispalije

 FEJDO UZEO DA RIMEJKUJE "VAVILON"

Površno sam pročitao najavu, ispale mi oči samo na Ozona i Izabel Iper, i mislio sam da je to teška sudska drama, nešto kao „Violet Nozijer 2.0“, ili beta verzija, kad ono – vodvilj. Ozonu je došlo da se raspilavi i zabavi, ovo je štaviše vodvilj bez ikakve nutritivne vrednosti, po našim pozorištima se igra nešto slično u dve varijante. Tek posle sam pročitao sitnija slova i obevestio se (a gledao bih zbog Ozona ionako), da je to snimljeno po predratnoj francuskoj komediji, koja je štaviše doživela dve američke obrade. Možda je štos u tome da ovo bude na neki način francuski rimejk američkih uradaka, ko bi ga znao? Veliki deo posla spao je na secenografiju i kostim, jer ovo je film epohe na prelazu iz nemog u zvučni film. Zamislite „Vavilon“ a da su scenario dali Žoržu Fejdou da se igra. Stvar je isključivo u zabavi, one natruhe bajagi socijalne kritike a napose kritike „položaja žena u društvu“ su bačene tek onako da se popuni scenario.

Izabel Iper se pojavljuje tek u poslednjoj trećini filma, i to više kao kameo, mogli su je i kompjuterski generisati.

Kempovski rekonstruisan Pariz iz epohe, sa sve kempovski noarovskim titlovima i kičerskom odjavnom špicom u kojoj je „objašnjenjo“ kako su likovi završili, više vuče na to kako amerikanski đokica zamišlja Latine, na primer Bili Vajlder u filmovima „Avanti“ (ali u ovom filmu je Vajlder pokazao dušu u pledirao za ljubav nasuprot uštogljenosti!) i „Slatka Irma“. Blejk Edvards je rimejkom nemačkog mjuzikla u „Viktor, Viktorija“ napravio mnogo ozbiljniji film, i uostalom sva tri pomenuta uratka su filmičnija od ovog Ozonovog masturbiranja što vonja po TV teatru. Smeta što su dve glavne glumice previše slične  – kao da su bliznakinje s perikama koje ih razlikuju – rasplet je zbrzan i previše pozorišan, a najgore od svega je nelogično ponašanje Palmareda...

Dvorana Kulturnog centra je bila gotovo puna, i publika se slatko smejala i na kraju aplaudirala. Niko mi nije zvocao na fotkanju za ovaj blog. Seljaci s prethodne projekcije su bili izuzeci.