r.: Milčo Mančevski; ul.: Sara Klimoska, Kamka Točinovski, Aleksandar Mikić, Ana Stojanovska, Petar Mirčevski, Simona Spirevska, Dejan Lilić
SWINGING CITY OF SKOPJE
Ili: Idiosinkrazija je majka. Mančevski je bio u pravo vreme na pravom mestu, sreća ga je pogledala, i uspeo je da snimi Pre kiše, film koji psihološki téži kao tuce uradaka i tri Oskara. Čovek ima utisak da mu je filmografija deblja, ali nije tako a on je sam objasnio da nije hteo da se seca da bi snimao „po svaku cenu“. Ali subjektivni je osećaj kao da je reditelj lagodno krenuo u demenciju uspešnog autora kome je sada dosadno, pa se igra s idionkrazijama, nekim čudacima na koje bi Džarmuš prste oblizivao, jer nema više ni volje ni snage za epohalne stejtmente, kako svetski tako i lokalno. A i ne sme se, brate, u ovoj postranziciji može mrak da te odnese.
U filmu je reč o dva bračna para, koji ubrzo postaju trojke, objektivno svingerske, premda je u jednom slučaju to samo da bi se napravilo dete jer ambiciozna majka „neće da kvari telo i izgleda kao slonica i prdi kao nilska konjica“.
Prva trojka, radnička klasa, stančić od 56 kvadrata: radnik obezbeđenja banke (Aleksandar Mikić; pljunuti Đankarlo Đanini, gađen kao Pera Ždera: vrat mršav kao vreteno, ručice mlitave a oko stomaka se skuplja nezdravo salo) oženjen je radnicom u buregdžinici. Ona je Danče (Simoan Spirovska) i smrdi na burek. Mančevski je strogo pazio da ne pominje burek sa sirom, već samo burek sa mesom, popularni burek, jer bi inače bio kanselovan od Tokija – gde je bio na festivalu – do Đevđelije. Za ulogu ljubavnice (prodavačica kajmaka na pijaci) rađena je audicija: Koja glumica najviše liči na Miru Furlan? Pobedila je Kamka Točinovski.
Druga trojka, viša posttranzicijska klasa, stančuga dupleks od 240 kvadrata: ambiciozna Violetka, valjda PR makedonske Vlade, udata za glamur rok klavijaturistu Joakima (Dejan Lilić), koji tera ženu u bračno savetovalište ne bi li je nagovorio na trudnoću. Kada to ne uspe, Violetka se doseti jadu i jednostavno kupi neku dalju rođaku (koja nije disala 2 minuta posle porođaja pa je opičena) po imenu Dosta (Sara Klimoska, pobednica na natječaju: Ko najviše liči na Sonju Savić?, zabunom tokijskog festivala dvaput pomenuta u kastu i pod prezimenom Pankovska; jamačno dobila 2 honorara).
Da li je ovakvo svingovanje uopšte realno na našem brdovitom Balkanu? Apsolutno jok, ali festivali vole ovakve idiosinkrazije, sve ovo bi se moglo i na Brodveju inscenirati, u Helksinkiju usnimiti, u Antverpenu, u Tbilisiju i Temišvaru, a bogami i u Plovdivu. Ipak, Mančevski je tome pristupio kao španski i južnokorejski editelji – pomaćedonisao je sve do jaja, ovo je totalno maćedonski uradak.
Mesto radnje: postranzicijsko Skoplje, grandioznim krstačama i spomeničetinama unakaženo u Gruevskijevoj Makedoniji, kojom drmaju državna grđevniska mafija i pravoslavlje, što se meša u sve, i u pomenuti biznis i pandemiju, ali to je metnuto kao šafran, maltene u nanogramima, da se mnogo ne talasa, ali i tako je beskrajno angažovanije od naše uškopljene kinematografije, koja od Gaja Ričija ni makac.
Petar Mirčevski je imao lepu epizodu kao ujka Bogdan. Film kalkuliše s balkanskom publikom utoliko što srpsko-hrvatsko-bosanske korifeje muzike i sporta tretira kao naše, a kada prodavačica kajmaka, „Mira Furlan“, kaže da je bila u inostranstvu samo u Zrenjaninu, a ćerka onog prvog para (izgleda kao Sjuzi bez Benšiz, udata za Mormona u Solt Lejk Sitiju da bi dobila Zeleni karton) preko video FB Mesindžera pita: „Da li je to u Rusiji?“, jasno je da će se publika diljem bivše SFRJ slatko nasmejati.
Fut fetišisti i ljubitelji prirodnih sisića će uživati. Taman kada smo očekivali nekakav otvoreni kraj, nastupa trilerski kraj koji malo uzburka film.
Maćedonska crkva – još malo pa kao Mormoni u Juti – voze se u rimtutituki kamionetu i nešto bogorade o vakcini i virusima i ovo je jedan od retkih filmova koji je do daske koronski – maske frcaju na sve strane, a uspešna PR menadžerka Violetka, kada dođe u goste rodbini (koje se inače stidi, dok su oni pali na dupe što je gledaju na televiziji), pa kad je ponude slatkom i vodom, najpre isprska kašičicu alkoholom. Iza sebe čujem reakciju nekih u sali DKC-a:. „Koja idiotkinja!“.Aaaa, neće naš narod niko da prevari tim fazonima o virusu... Bezopasni ubod u telo građevinske mafije vidi se u sceni u kojoj virusofobna Violetka hvali jedan Vladin projekat: „Nije li ubava ideja da se park iz grada izmesti u njegovo prirodno okruženje – planinu?! A umesto parka izgradićemo poslovno-stambeni kompleks sa krematorijumom i 456 zgrada u kojima će stanovati 72.262 čoveka!“
E, da, neko bi mogao da priupita: A šta je simbolika kajmaka? Nikakva. Kao ajvar u „Ajvaru“ – mekgafin.
No comments:
Post a Comment