r.: Isaki Lakuesta; ul.:Noemi Merlan, Nahuel Perez Biskajart, Kim Gutierez, Enrik Auke.
VETO NASILNIKA
Film se poduhvatio škakljive teme – masovnog zločina u klubu „Bataklan“ novembra 2015, kada su islamistički teroristi fanatici streljali više od sto ljudi kalašnjikovima za vreme koncerta grupe “Igls of det metal”, ali –iz ugla preživelih. Kako se oni nose s traumama jelte. Film nosi par mladih čija se veza po svemu sudeći raspada zato što različito preživljavaju traumu: Ramon (Nahuel Perez Biskajart) se dezintegriše u napadima panike, daje otkaz u uspešnoj programerskoj firmi i pod raznim izgovorima se zapravo uništava. Selin (Noemi Merlan, koju pamtimo oz Odijarovog filma sa prošlogiodišnjeg FEST-a, Pariz: Ljubavna priča) jeste socijalna radnica u domu za omladinu i ona bira da „živi dalje“. Ramon, koji mnogo liči na Serža Gensbura iz mlađih dana, često ide Selin na živce, a bogami i meni. U jednom trenutku ona mu kaže:
– Ti si odlučio da svaki dan patiš od traume. I sa 70 godina bićeš istraumiran! Ja neću tako!
Scenario je zasnovan na iskazima preživelih, pa je teško tu sada nešto kritikovati. Mora da je tako bilo, sa sve generalizovanjem, frazama koje se politički korektno očekuju, s iskazima koji deluju edukativno, s "neopreznim" reakcijama onih koji su o tome samo čitali, pa ako neki likovi izgledaju kao da nepotrebno trupkaju u traumi, valja sačekati malo pre nego što prasnemo: „Ama dosta više bre s tim!“
Reditelj se opredelio da napravi montažersku pletenicu (montažer Serhi Dijes) od dve pantljičare, jedna je kako par reaguje na šok (od prve zajednički prospavane noći posle zločina pa nadalje), a druga je rekonstrukcija terorističkog ataka. Posle otprilike godinu dana (filmske radnje), pretenica je ispletena i tada Selin odlučuje da ipak sama ode na jedan koncert, da „overi“ da je izlečena od straha, a posle toga sledi jo jedna burna svađa s Ramonom.
U stvari, leka tu
nema ako se sve svali na žrtvu, a svaljuje se. Ovaj film bi trebalo zabraniti.
Jer pokazuje kako teroristi postižu cilj, pokazuje mehanizam kojim funkcioniše VETO NASILNIKA. To što se dogodilo u "Bataklanu" nije neka elementarna nepogoda, već smišljena akcija one strane koja se uopšte ne pominje u filmu. Film Cleanskin iz 2012. Hadija Hajaiga mi se javlja kao protivotrov za ovaj uradak. (A napali su film u Gardijanu - jer završava nasilnom smrću jedne žene?!?!) U dobrom delu Evrope je de fakto na snazi Šerijatsko zakonodavstvo, makar i putem ovog veta nasilnika, jer se ljudi plaše da postupaju slobodno. Sada se duh pokušava vratiti u bocu zabranom burki, ali tu nije kraj. Treba svi mi da crtamo karikature i spaljujemo svete knjige, jer ne mogu sve nas ubiti. Ali, uvek će nekoga mrzeti da to učini. Treba se i u Teheranu malo kabadahisati. Umesto toga, muk i veverica. A u međuvremenu su dve ateističke diktature virusom odnosno Trećim svetskim ratom još malo produžile mini suknje i otežale letovanja u Grčkoj.
No comments:
Post a Comment