Javašluk No 1 (oktobar 2022)

 

Mesto radnje: Shop'n'Go prodavnica u Kosovskoj.

 

(Danas opet odem u MTS Dvoranu da pogledam još jedan film s Kidf Festa i poželim da kupim i vodu "Rosa" i vanilin-šećer, u vezi možebitnih knedli sa šljivama u obližnoj pekari, takođe u Kosvskoj.)

 

Uniđem u prodavnicu, nađem "Rosu", ok, ali vanilin-šećer jok. Jedva otkrijem policu gde treba da se nalazi, pored pecilnog praška itd., ali pregradak s vanilom je prazan. U sobičku pored, neka žena gleda u ekran kompjutera. Priupitam za šećer, ona mi ne skrećući glavu kaže da nije odavde.

 

Odustanem od vanilin-šečera i odem na kasu. žena na kasi uzme moju flašu, okrete je nekoliko puta kao hleb vruć iz rerne, da mi flašu i ode nekud žurno s kase. S nekoliko sekundi zakašnjenja ukapiram da je otišla na staro radno mesto i da je samo zamenjivala kasira.Koji se zlovoljno vratio na svoje radno mesto.

Metnem flašu u ruksak i dam novac kasiru. On me gleda belo.

- Šta?! - i širi ruke.

- Pa za vodu! - Izvadim dopola onu flašu.

- Dragana! Da li si kucala vodu? - njemu je potrebna mala večnost da se vrati u stvarnost posla.

Odgovora nema.

- Dragana! Dragana!

Mukli odgovor napokon stigne, ali ja ga nisam razumeo. Valjda "š'a je?!"

- Da li si kucala vodu?

Ispostavi se da nije, i ja vadim flašu iz ruksaka da čika overi bar kod.

Ali sad se zaglavi nešto. On mora da otvori ono za ono, neki poklopac na nečemu, pa ponovo overi bar kod.

Ja uzmem flašu i vratim je u ruksak. U međuvremenu pronađem i 2 dinara, da olakšam vraćanje kusura. Poskupela i Rosa na 62. Putine, pederu!

- Daj mi! - kaže kasir. Valjda meni.

- Pa evo ga! - pokažem na novac koji leži ispred ekrana kompjutera, jer mislim da se to odnosi na pare.

- Flašu! - kaže on. Gle, ne pada mu na pamet da kaže "dajte", nego "daj!".

- Opet?! - velim ja i ponovo vadim flašu "Rose" i dajem mu.

- Nešto je zabrljala - kaže kasir i ponovo overi bar kod.

Napokon je bar kod očitan i ja plaćam.

Preznojio sam se.

A i oni kupci iza mene.

 

Ovakve stvari se ne dešavaju ni u mediteranskim zemljama, ostrvima i pokrajinama, koje smatramo "opuštenijim", npr. Grčkoj, Kipru, Malti, Malagi, Korziki, itd. I to ne samo zbog turista, to je standard, koji mi nismo dostigli.