r.: RKSS Roadkill Superstars, to jest: Anuk Visel, Fransoa Simar, Joan-Karl Visel; ul.: Turlog Konveri, Beni O. Artur, Žaklin More, Tom Guld, Ajdan O’Her
.
Evo još jednog indi horora, kempa na slešer žanr, melema za dušu, bez suvišnog filozofiranja – štaviše vrhunsku caku, koju su kolektivci metnuli u sâm uvod, niko nije ni uočio – prelazi se bez daljeg na kokanje antipatičnih pripadnika Generacije Z. Film potpisuje tzv. "Kolektiv", trio šaljivdžijâ čiji mi se cenjeni Turbo Kid nije dopao jer ne mogu da se uživim u klinačku dušu ni mrtav, ali sam voleo Summer of 84, koji se pak nije dopao festivalskim tetkama.
Pomenuh caku koju niko da primeti, e --> ona se sastoji u tome da se grupa klimatskih aktivista, rešena da vandalizuje salon nameštaja jerbo se on proizvodi od skupocenog drveća iz Kišnih šuma, suočava s opasnim introvertom, kome je opsesija — primitive hunting u divljini. Došli su mečki na rupu. Taj, inače bucmasti čuvar Kevin (još jedna dosetka, jer film zaista liči na Home Alone hard core za odrasle), u tumačenju odličnog Turloga Konverija, na prvi pogled deluje opasno poremećeno i većina kritičara ga proglašava ludakom, ali dajmo nemojmo: on je samo duševni incel, zgađen nad ponašanjem omladine koja zajebava ljude na ulicama i samo bulji u mobilne telefone. Čoveku je potrebna samo ženska ruka, da mu izdrka, opere čarape i podgreje gotovo jelo u mikrotalasnoj, pa da vidite kakav će to batica da bude, a vi, kao, jebete redovno, jes’ kurac jebete, nemojte da kenjate.
Zaplet je fe-no-me-na-lan: grupa aktivista iz pomenute generacije koristi priliku da se pre isteka radnog vremena posakriva kud koji – ispod kreveta, iza paravana, u veceu... – u salonu nameštaja, a poneli su džigerice, krvi i kakice i sprejeva da opogane lepe Marlesove kujne i Slovenijales regale podvučeno žutim i tako to.
Ali, dva čuvara, dva brata su ostala preko noći. Onaj pomenuti Kevin umalo nije dobio otkaz (jer je nekog odvratnog klinca vukao za uši), međutim njegov artikulisaniji brat Džek (Ajdan O’Her) šonjasti alkos, ubedi šefa da im oprosti. Cena – da preuzmu i noćnu smenu. Ali Kevin je još pre nekoliko meseci uplatio izlet za takmičenje u “primitivnog lovu”, a ne zna se kada će opet da skupi pare za takvu priliku! Tako da je veoma nadrndan što mora da se liši jedinog zadovoljstva...
I eto horora koji greje dušu i telo: klimatski aktivisti treba da postradaju od ljubitelja luka i strele i kamene sekire, Tunga je mala maca.
U početku se upoznajemo s tim klincima i priznajem da se nisam mnogo trudio da pohvatam ko je ko, ima tu i neki šonja koji se plaši, ima vođa ekipe – crnac – koji muva jednu ribu, ali svi odreda su imućni, razmaženi, leba im ne fali, jakna im je skuplja od celokupnog mog garderobnog parka, jedna patika im košta koliko moja tromesečna plata, ne razumem se u njihovu mjuzu, brate --> kolji, Kevine, šta čekaš! Ruka ti se pozlatila.
Salon nameštaja sa sve magacinom i svim drangulijama u njemu pruža obilje mogućnosti za originalne dekapitacije, testerisanja i ubadanja. Neko vreme sam se na unutrašnjoj kladionici pitao ko će da preživi – jal devojka jal onaj crnac, ali ništa od toga.
Film ima tzv. otvoreni kraj koji vapije za nastavcima. Naime, kada se sve opere i počisti i za koju sedmicu salon ameštaja ponovo otvori, mi gledamo kupce željne pazarenja, i nevini par majka i švrća se sagnu da uzmu ukusno dizajniranu kutiju sa najdonje police, kad tu ima neka žica, opruga, to pukne, “piiiiing!” i — nameštena metalna strela poleti... Čuje se JAOOOO pa onda krici i – The End.
Kakva sreća, kakva radost, ovakav film pogledati posle toliko mudrijašenja, kao treći uradak u tripl-fičeru!
No comments:
Post a Comment