ONCE UPON A TIME IN VENICE (2017 American movie)

 

r.: Mark Kalen; ul.: Brus Vilis, Džon Gudmen, Famke Jansen, Džejson Momoa, Tomas Midldič, Ken Davitijan, Džesika Gomes

UTICAJ MILINKOVIĆA I ANDRIĆA NA POZNI HOLIVUD

Očigledno je debitant Kalen rešio da primeni uspešnu čađavodvocevsku recepturu Milinkovića i Andrića, ne znajući da je to pozajmljeno od Ričija.

Film je snimljen 2017. i Brus Vilis je u njemu mentalno još očuvan, nema da brinete. Malo je ufitiljio, nije išao u teretanu za ovaj uradak, ali treba primetiti da mu je lubanja izuzetno lepo oblikovana, kao kod američkih vojnika i oficira u izvedbi Magnusa (Roberta Ravijole) u stripu o grupi TNT. Vilis lepo govori svoj tekst i u to vreme je sve bilo u redu. Zaplet je inače skroz milinkovićevski, kao u „Poteri za srećkom“, na primer, treba nabaviti 5000 dolara za psića Stiva Forda (mislim, Vilisov lik je Stiv Ford, to je slovenski genitiv, a ime psetanceta nisam upamtio), privatnog detektiva kome pomaže Nikola Đurićko, potpisan kao Tomas Midldič. U stvari cena za kučence je 3000 dolara, iz ćeifa povećano na 4000, pa Stiv računa da nema razloga da držalac psa ne poveća otkup i na svih 5000 dolara, otud se zadužuje kod mafijaša koji po danu u spido gaćetinama do pupka metal detektorom skuplja otpatke na plaži, a po noći u odelu Bate Živojinovića glumi don Vita Korleonea i plaši dužnike kao u našim filmovima: puca pištljem u svoj plafon da dužnici čuju preko telefona. 

Opasan je taj čika nalik Deniju de Vitu na amfetaminima, pa Ford mora da opet da pozajmi da bi njemu vratio taj dug, a to čini od najboljeg drugara Dejva koga igra Džon Gudmen. On je prilično propao a kosu boji u svetlokestenjastu boju, tako da liči na Radmilu Savićević, baka Vukosavu. 

Ima i dve dobre ribe u filmu, Džesika Gomes i Famke Jansen, praznik za oči. Zaplet nisam ukapirao, izgleda da Amerikanci misle da mafijaši i mangupi s asfalta izgledaju onako kako u Srbiji zamišljaju da Ameri misle da treba da izgledaju.

E da, ima neki transvestit koji drži to Fordovo kuče (ne znam kako i zašto), nafrakan kao Zorica Brunclik a nabildovan kao Kristijan Golubović. On nokautira Vilisa, obuče ga u haljinu i veže ga za stolicu, pa ga našminka. A kada krene da mu obrije jajca, Vilis se volšebno odveže, do’vati peglu i tresne ga, pegla jača od pesnice, ali ipak je jedva pobegao jer se probuđenoj Brunclikovoj prodružila gomila nabildnovanih trandži pa ga svi jurili uz muziku iz, pazite sad – „Palp fikšna“, što je jedna jadna autoparodija, kao kada u „Munjama 2“ Sergej u prtljažniku autobusa otvara teglu...ajvara. 

Film nije uspeo u bioskopima, čudi me zašto, jer recepturu je ispoštovao do kraja.