Milan Kundera

Ko je još ostao da umre? Ako umru Vudi Alen i Mik Džeger moram da se besim. Kundera nije smeo da umre. Pre 15-ak godina sam prevodio deo "Besmrtnosti", u kome je jetko razotkrio taštinu samozatajnog pisca u odnosu na vodoinstalatera. (Tekst je bio deo nekog danskog eseja, ne sećam se, mislim da je Ugrešićeva tu bila umešana.)

Kundera je bio sve samo ne suva politika i anti-ovo ili anti-ono. U njemu je radila radost života, on nije odvajao telo od duše; otud tako mnogo seksa u njegovim romanima. A duša podnosi svašta, što je pravo tumačenje onog naslova koji se pogrešno shvatao. Njegovi likovi žive život "kao takav, pa u celini", u svojim za totalitarnu državu nevažnim zanimanjima. Zapadnim čitaocima, mislim, kao da je uvek nešto falilo, jer su kanda očekivali cepanice antikomunizma a ne životodajni humor pre svega.

Obožavam njegov prvi roman na francuskom. "Usporavanje" ili "Usporenost", pročitao sam najpre hrvatski prevod u jednom broju "Europskog glasnika", a onda srpski prevod. Ali pre toga sam naleteo na Danojlićevu kritiku u "Politici", potcenjivačku, pokapajuću, zajedljivu, po Milovanu to je roman koji promoviše ispraznost zapadnjačkog društva, zveket čaša za koktel i beznačajne dileme. Danojlić je skroz pogrešno pročitao roman. To je primer revitalizacije srednjovekovnog romana u kome je pisac obavezno i lik i sveznajući pripovedač, Kundera se udvostručio u tom romanu, jer postoji i jedan "visoki Čeh", a Bernar-Anri Levi je u dekonstruisan (iako nespomenut) kao moralista u belom odelu na iznajmljivanje.

Levi mu se nekoliko godina kasnije osvetio (osveta je bila hladna kao pihtije u "Brankovini"!) fabrikacijom "arhivskih podataka" da je Kundera bio doušnik u ČSSR. Đubre.

Kunderu su ovde trpeli kao i Solženjicina pre nego što se vratio majčici Rusiji. (Solženjicin, koji za 100 godina emigracije nije umeo da nauči reč engleskog i kome je KGB prodao kilometre bodljikave žice i time uzeo lovu od američkih honorara...) Ovde vole Miloša jer "patriota" i vole poznog Solženjicina a "Arhipelag gulag" prećutkuju.

A on nije želeo kišobran naciona. To što je počeo da piše na francuskom dočekano je s negodovanjem i zavišću kod liliputanaca duha i tela.

Kao i za Ruždija prošle godine, mogu da poručim ono što je moto moje druge zbirke pesama: "Švedska akademijo, puši kurac!"

Kundera je znao (složio se s Brokom) da je roman žanr nad žanrovima, jedini sposoban da ulovi duh vremena.

(s mog FB profila na dan piščeve smrti)