WE’RE THE MILLERS (2013 American movie)

 

r.: Rouson M. Terber; ul.: Dženifer Aniston, Džejson Sudelkis, Ema Roberts (pičić), Vil Polter (šiljokuran), Ed Helms, Nik Oferman, Ketrin Han 

  DOŠLO DOBA DA SE LJUBAV PROBA (amerikanski rimejk)

Ovaj film ne treba previše ozbiljno shvatati, ovo je matine, omladinska komedija, takoreći bajka, s feminističkim naglaskom, a ne komičnija verzija True Romance, ako je nekome zaličilo na to u početku, a nije ni meka verzija nekog drogeraškog uratka Gaja Ričija.  Ne, nije Adam Sandler seo da imitira Tarantina, premda se ne može dovoljno naglasiti srećica što Sandler ovde nije ni luk jeo ni luk mirisao.

Elem, zaplet je stupidan i ne treba mu tražiti mane, on je bušan kao đevđir koji se sastoji samo od rupe. Sitni diler Dejvid Klark (Sudelkis) nalazi se u dugovima i od muke prihvata da bude mula lokalnom bosu (kome duguje lovu), a da bi delovao ubedljivije na granici s Meksikom (tamo treba da pokupi robu, ili da je odnese, nije bitno) potrebna mu je familija. Otud on regrutuje ženu i dvoje dece. Žena je striptizeta i plesačica na motki Rouz  (Dženifer Aniston), sin je komšijin isprdak i bubuljičavi drkoš Keni (Vil Polter), ćerka je Kejsi (Ema Roberts), ispirsovana iskusna narkomanka, u bekstvu od roditelja. Ed Helms igra tog bosa, glavnog krijumčara, Breda, koji glumata kao da su mu naši ričijevci pisali tekst: znači može da vodi kviz na RTS-u. Nik Oferman igra uštogljenog policajca iz odeljenja za narkotike (diplomirao na Policijskoj akademiji XVII) , Dona Ficdžeralda, i to je to.

Ovo je omladinski film, da ponovim, na temu seksualnog sazrevanja, ali feministički orijentisan i totalno softpedalujući u pogledu nasilja. Žene su jake ličnosti, a svi muški likovi su bleskasti, pa čak i kada su hitmeni i tabadžije. Ovako naše džender nacoškinje zamišljaju muškarce – kao napaljene majmune, glupe kao kurac.

Uprkos toj omladinskosti i totalnoj nerealističnosti u prikazivanju sveta droge i krijumčarenja iste, otprilike na nivou neke komedije Luja de Finesa, scenario je povremeno smešan, štaviše urnebesam.

Na primer, u frizeraju na početku, kada Klark treba da dobije frizuru koja će najbolje odgovarati zadatku: na frizerkino pitanje šta želi, on odgovara tipično overwrought, nenormalno i barokno, u stilu: „Hoću frizuru čoveka koji ustaje u 5 ujutro da bi šljakao i pušio karu šefu, samo da bi plaćao ženi bunde i pumpanje usana i nezahvalnoj deci kupovao Soni plej stejšn i skupe krpe za matursko veče...“ Frizerka samo blene, a neki čika koji čeka na red, samo pokaže na svoj friz: „Ej, sestro, ovako!“

Dalje, scena s meksikanskim policajcem koga treba podmititi. Kada Rouz i „ćerka" Kejsi odbiju da popuše čoveku u uniformi, ovaj ih obavesti da je on  „muškarac koji preferira društvo drugih muškaraca“. „Pa popuši mu onda ti!“, kaže Rouz Dejvidu. Ovaj ima bolju ideju – da nagovori tupavog „sina“ da to učini za „dobro sviju nas“. Ubeđivanje traje i traje, a policajac cupka od nestrpljenja. Na kraju se ispostavi da on traži pišljivih 1000 – pezosa, a ne dolara. Jeste to smešno, ali je toliko naivno da ne znam ko bi to popušio... Oups, pardon, pun was intended.

Anistonovoj je prijalo da igra otresitu prodavačicu ljubavi koja zanimanje maskira plesom, kao što novinari koji se kurvaju na lakim temama prihvataju da primaju platu kao komercijalisti (valjda čekaju da im neko drugi sruši vlast, a oni će s nakandnom pameću i potiskujući svoju belolistićarsku prošlost tupiti protiv bivših i nalaziti dlake u jajima novoj žutoj ljizi; puši ga Vaso siso!).

Ona je odevena prikladno ulozi i sazrela kao pripadnica žute ljige, spremna da se prokurva u SNS koju deceniju kasnije. Samo joj maramče fali pa da bude mlada Mira Banjac.

Kejsi je pametna, Keni je degenerik. Kada ga tarantula ujede za jajca, film, ne hajući za rejting R, prikazuje otečeno jaje i kitu (naravno maska iz fundusa), a ima i drugih stvari. Nijedna gumena tarantula nije nastradala u snimanju ovog dela. Uradak je namenjen feministikinjama svih uzrasta i obrazovnog statusa i zanimanja. Ali od njega neće imati ama baš nikakve koristi, jer je smotanost muškića nerealna. To može samo da se zamišlja uz tonč i čaj od jasmina.

Nik Oferman je detektiv iz sitkoma i kraj je totalno sladunjav, ali kakav da bude kada je sve ovo karambol za matine, ali ne onaj matine na koji ćete voditi kolmovanu tetku, prosvetarku u peMziji, koja podržava Vučića i lepo ponašanje, već onu drugu tetku, koja nosi midi suknju i puši cigar-špic i nekada je imala modni salon u Parizu, tetku kod koje ponekad prespavate s devojkom ili dečkom i posle uz praline i sangriju gledate stare epizode Sajnfelda ili „Suspregnite svoje oduševljenje /Ne ložite se/“ Larija Dejvida i prelistavate tetkine stare albume s porno slikama Hedi Lamar i Ljubinke Bobić.

Adam Sandler bi to sve ovo mnogo pojeftinio, moram da dodam još jedared.

 

 Zoran Čalić za američku sirotilju.