r.: Ken Kvapis; ul.: Robert Redford, Nik Nolti, Ema Tompson, Bil Brajson (kameo), Kristen Šal
Još jedna
biografija, „Staze Apalačija“, po knjizi Bila Brajsona. Brajson u tumačenju
Redforda tipični je lažno samoironični pisac, koji jetkošću maskira depresiju i
strah od smrti. U otužnoj imitaciji razgovora s piscem u TV studiju, on
zajebava voditelja koji je, istina, postavio oveštalo pitanje, ali zašto je
čika pisac uopšte došao pod svetlost reflektora ako mu slava smeta? Njegova
prepametna i lepa žena (Ema Tompson) mu je zapravo majka. Mnogo kilavije od
filma Put Emilija Esteveza, Redford
pokušava da priđe smislu tako što će da nađe zanimaciju telu i da mišićnom
pamćenju pruži šansu da isceli depresiju. Ovo je jedno sekularno hodočašće, da
tako kažem, koje apeluje na gene kišnih glista a ne na veru kao takvu.
Brajsonu, odnono Redfordu kao liku, dosadno je u životu. Dosada je izgovor za
egzistencijalnu prpu posle jednog običnog pogreba... Samo se po sebi razume da
nas njegov poduhvat neće toliko dirnuti kao hodočašće Tomasa koji žaluje za
sinom.
Dugačka je to trim staza, više hiljada kilometara i na taj put se pisac ne odvažuje sam. Prpa, bato. On traži saputnika, ali prijatelji ga redom odbijaju, neki čak s porukom idi bre leči se. Jedini koji se odazove jeste stari drugar Stiven Kac, u tumačenju Nika Noltija. On je reprizirao ulogu onog vagabunda koji je opalio čitav ženski deo familije Ričarda Drajfusa. Brajson uredno slaže stvari u ruksak, a Kac ne pere noge i nosi pljosku s rakijom.
Krenu oni tako,
dolazi do mlakog sukoba tipično antagonističkih karaktera, kao što rekoh, pisac je picajzla i
proračunat, drugar alkos i prljavko. Ubrzo požale, jer im je duša u nosu a tek
što su pošli. Obraduju se kada naiđu na kolibu, koja je valjda i motel.
Vlasnica Meri Elene (Kristen Šal) se zatreska u Redforda i nudi mu se u
plavetnoj planinskoj noći dok zrikavci cvrče a zveri urliču. Redford u bade
mantiliu i u papučama junački odoleva. Nisam mogao da ne primetim njegove tanke
nogice ispred motela. Tanje od Titovih, puši kurac, Bartone, pijanduro jedna. Ujutro su obojica pala u dešperaciju: jedva pola puta su
prešli, a baldisali su.
Nastave oni, ali
tu na scenu stupa otvoreni kraj: Brajson se oklizne i zajedno s grmaljem
frendom padne na neku stenu i opasno vise, na prvi pogled nema im spasa.
Ali naiđu drugi planinari i šetači i izvuku ih. Oni reše da je dosta: dokazali
su nešto sami sebi, zavaravaju se oni, ajde bolje kući. Piscu je došlo iz
dupeta u glavu da mu je najpametnije da piše novu knjigu, a evo sada ima
materijala.
No comments:
Post a Comment