Hteo sam (ali nisam dovoljno želeo) da pogledam 3 filma na „Slobodnoj zoni“, 16, 18, 20 časova. Ali nisam se osećao dobro, a napolju kiša. (Zapravo idealno vreme za bioskop). Na Bus-plus kartici 42 dinara. Hajde ti, junačino dopuni karticu dok ti sa streje kaplje na rep, a psihološka temperatura je oko nule. Zavesa i prljavo staklo između mene i aktivizma. Krcka parket. Pribeležim naslove, ako se ikad ukaže prilika da ih pogledam (ne samo naslove, već čitave uratke), jer nema za mene Netfliksa, ne može moj Lenovo traktor 13 godina star da skida filmove. Oluk zveči, radijatori zovu na kunjanje. Revoluciju dižu beskućnici i parije, priključe im se hiperaktivni potomci bogatunâ jer su principi važniji od mekih tepihâ. Zadovoljim se mejnstrim filmovima (jedan sa Klunijem!) na dan jeftinijih ulaznica. Sramota. Ali trosed i sintetičko ćebence mame. Nekad sam mislio da nešto dragoceno propuštam ako se ne motam ispred DKC-a ili Kinoteke, a tamo španski ambasador najavljuje prikazivanje naknadno dovršenog „Don Kihota“ u verziji Orsona Velsa ili neki kulturni ataše drvi o integralnoj verziju „Smrti u Veneciji“. Kunjam, ovaj umor nije normalan (da nije leukemija?), prigušeni radio ispušta ambijentalne tonove. Onda se setim: večeras je Pogorelić na Kolarcu. Obučem se i odem da pecam kartu viška. Možda se opet pojavi ona ženica s Festa što je prodavala ispred DKC-a. Gacam kroz maglu u osamdesete.
.jpeg)
No comments:
Post a Comment