OTKAKO SU GA UBOLI ---> nova zbrka pesama Predraga Crnkovića

 

оdlomak --->

​KVISKOTEKA 2022
 
Osoba A: Ja sam vaš anđeo koji će vas odvesti
u bolju budućnost.

 
Nemam više vremena za potpitanja tipa „a šta su Amerikanci radili Indijancima i crncima?“. Nemam vremena ni za ruganje zapadnjačkoj otuđenosti. Pozivam se na Danojlićeve reči iz romana To, iako ih on sâm više ne priznaje: „kako je to jadno svoje mane pravdati tuđim nesavršenostima!“. I otkako je Rusija napala Ukrajinu, nemam više vremena da slušam o imperijalističkim zlodelima Ujedinjenog Kraljevstva, osvajačkim ratovima SAD i mućkama CIA, od friško posleratne Francuske i Italije (da ne pobede komunjare, lično je Oliver Stoun potvrdio Bakarićeve reči iz 1978!), preko Gvatemale, pa svuda kasnije gde je bilo nafte.
 
Valja nam birati. Koka-kola i farmerke ili kvas i rubaška. Rokenrol ili kakaljinka. Koliko puta sam se rugao onome „liberalnademokratija je veoma loš društveni sistem, ima hiljadu mana, ali je bolji od bilo kog drugog“. Gde mi je bila pamet? 
 
Ergonomija sproću žuljanja, funkcionalnost sproću pokvati se posle mesec dana. Od afričkih, do istočnoevropskih filmova i romana – vazda je san o Zapadu, Holivud, pariskim ateljeima i modnim pistama bio glavni. San o svetlostima velegrada, potkrovlju, o tome da živiš od umetnosti, da osetiš lahor slave u kosi. Priznajmo! Ko se od nas hvali  svojom decom u stilu: „Moja Anđelija živi u toj divnoj pustinjskoj zemlji, ima šator i rupu u pesku gde kenja, pije kamilje mleko, super je, a kad nema vode, krv od magarica i koza, ima diplomu akupunkturologinje i travarke, evo da vidite slike unučadi, ono što visi u bisagama na kamili, to nam je fon Bantiga mlađi, vidi se da je partizanovac.“ – ama niko, pa makar uz dodatak: „ali, otuđeni su ti pustinjaci, nemaju žicu za kolce i roštilj, neće po onoj vrućinčini da pale vatre, a noću samo da se ogreju kada zaduva putinjska košava, grđa od ove beogradske, jedva čekaju da se vrate na Dorćol, nisu se adaptirali, moramda im šaljem gibanicu i ajvar jednom mesečno!“ Ne, brate, nego Švajcarska, Bern, Nju Žersi, Prinston, Masačusets, Berkli, Engleska, Londo, Pariz, Sorbona, bato.
 
Kad si video naše umetnike, pa makar i drugosrbijance, da se hvale nečim kao „mi Srbi smo posebni, ovde na pustinjskoj autobuskoj i kamiljoj stanici sve dozlaboga otuđeno,a mi sednemo i jedemo ćevape umotane u mastan papir i svi nas gledaju“, ne, to može samo na amsterdamskom aerodromu, gde pegavi Holandezi zavide barbarogenijima koji krkaju i ničeg se ne stide.
​