r.: Emanuel Mure; ul.: Kamij Kota, Sara Forestje, Indija Air, Damjan Bonar, Vansan Makenj
KAKO NE TREBA IMITIRATI ERIKA ROMERA
Da nisam znao ko je reditelj --> da je to iskusan čika i da je celog života snimao samo romantične komedije, pomislio bih da je neki omladinac poželeo da se potkiva kao Erik Romer pa se upropastio.
Film sam posmatrao u nešto punijoj nego obično dvorani. Te jeftine srede sam sva tri filma gledao u sali “Lorin Bekol”, prvi film – ono finsko sranje – počeo sam usamljen, ali onda je došao neki bradati čiča i takođe pogledao tripl fičer (samo više nije kasnio).
Ovaj tipično ženski film je gledala i raspričana grupa žena, očigledno grupno, zauzele su mesta u gornjim redovima i glasno su se smejale mukama muških likova, koji svi bili nanjavi i tupadžije. U I redu sedeli smo, prilično odvojeni, nas dvojica, ja i čiča. Evo ga na sliki:
Elem, jedna prijateljica ima ljubavnika “gospodina Iks” i krije ga zato što je on suprug jedne od te tri drugarice. Druga, čiji muž je u vezi s onom prvom, govori o ljubavniku, tajanstvenom slikaru ali njega ne vidimo, pa sumnjamo da je izmišljen, a treća se odljubila i film tako počinje, ona plače i kuka: “Odljubila sam se!” Zaista, to je svetski problem, ništa polomljen nokat, ništa razmazana šminka, uvećana žlezda ispod miške, rat u Ukrajini, “samo da Tramp ne dođe”, glad u svetu, globalno zagrevanje, Gejtsova zavera da nas proredi vakcinama, jao kralj Čarls ljubitelj Hilandara da li će da se izleči – ne, nego se žena odljubila i hoće razvod. Muž joj je Viktor, neki plačljivko koji moli, moli, pa se napije i slupa kolima. (U sceni u kojoj on pijan odlazi do automobila, pa otvori zadnja vrata i stvari poispadaju pa ih on pokupi i pijan seda za volan – vidimo kako neko pritrčava kolima, ali onda sledi rez. Valjda ih je mrzelo da urade još jedan dubl.)
Od tri glumice prepoznajemo Kamij Kotu (“Alis”) iz filma o Gučijevima, Ridlija Skota. Od tri prijateljice, Džoan (Indija Air) je izrazito antipatična. Ona samo kuka da joj nijedan ne valja. Njena smatranja o ljubavi, da li je ona moguća i da li treba stremiti k njoj ili – kada nađeš nelošog momka, treba li da se pretvaraš i čekaš da ljubav dođe – samo na prvi pogled mogu da zaliče na Romerove tekstove, ali su zapravo debilna. Da li je reditelj želeo da u publici indukuje osećanje mržnje prema njoj?
Muškarci u filmu opetovano ispadaju ili neopevane šonje ili teške budaletine, što je tokom projekcije neizmerno uveseljavalo one pomenute prisutne žene.
Narator filma je – pokojnik, Viktor i Džoanin muž, koji je izignuo u saobraćajki. Igrao ga je Vansan Makenj. On je sve vreme plačljivi dobri duh. Nepodnošljivo. Muškarci su po pravilu uveče umorni dok ležu u bralni krevet, jedva smaknu čarape s nogah (i ne pomirišu ih).
Erik Romer za maloumnike.
No comments:
Post a Comment