ARGO (2012 American movie)

 

 r.: Ben Aflek; ul.: Ben Aflek, Brajan Kranston, Alan Arkin, Džon Gudmen, 

Viktor Garber, Tejt Donovan, Filip Bejker Hol, Kajl Čendler,

 Ričard Kajnd, Tejlor Šiling, Keri Biše, Klea Duval 

 

Konačno sam pogledao ovaj film.

Uradak ima četiri (4) aspekta ->  dva (2) pozitivna, jedan (1) ljigav – ali koji je nerazumljivo prehvaljen i nagrađen – i jedan (1) i po (½)  loš aspekt,  mučki 

gurnut pod tepih.

(1) pozitivno

Kao triler i saspens, film je uzbuđotina bez mane, po svim pravilima žanra, sa spasavanjem za dlaku, u poslednji čas, sa svim junacima i negativcima po propisu, hrabar i pametan pripadnik službe isprva nailazi na nerazumevanje vrhuške, ali ipak dobije zeleno svetlo, pa mu zatim usred operacije upale crveno svetlo, a on se, sâm, jedan u majke protiv sistema snađe pa čak i iregularnim stredstvima, i –> za dlaku uspe, delić sekunde bi bilo dockan, ama malo je falilo. Jer ta priča je očaravajuća, istinita a filmska, filmska a istinita. Naime – krajem Karterovog prvog i – ispostaviće se – jedinog mandata, jedna od posledica verske revolucije u Iranu je upad u amerikansku ambasadu i kidnapovanje njenih službenika. To se po mnogima usralo Karteru u izbore. Šest članova osoblja se ipak nekako izvuklo u gužvi i umaklo u kanadsku ambasadu odnosno privatne rezidencije kanadskih diplomata. Njih je još moguće spasiti, ali uz ludačku ideju: treba inscenirati snimanje nekog treš SF filma, a amerikanskim diplomatama pribaviti kanadske pasoše i razna zanimanja u svetu filma – producent, reditelj, direktor fotografije, lokejšn menadžer itd. I to mora brzo da se uradi, ali uz pomoć dragovoljnih saradnika iz sveta filma, jelte, može se. Zaista filmski i to višestruko. Čak i ako smo načuli nešto o tom poduhvatu ili se čak sećamo uzbudljivih feljtona iz Ilustrovane Politike, moramo da grizemo nokte i da strepimo, ooooh, hoće li uspeti?

 

(2) pozitivno

Devetsto sedamdesete. Ta čudesna decenija: zulufi, smešne frizure, zvoncare, kragne na košuljama nekoliko kvadratnih decimetara, kravate široke toliko da mogu da posluže kao obloge za lečenje grudobolje ili preventiva protiv zapaljenja pluća, ič sikjuriti ček na aeroportima, već krećemo na svoj let 20 minuta pre polaska, svi puše kao danas u srpskim ugostiteljskim objektima, kolica pravi pleh, fordovi i kadilaci i ševroleti a umesto fiće mustanzi, divota za gledati, niko ne zaključava kola a svi ostavljaju ključ, niko se ne vezuje, svi piju crnu filter kafu iz bokala i grickaju reš slaninicu, frizure na ženskinju – Zana, Mersiha Čolaković, Vlada Čapljić, niđe mobilnih telefona, samo bakelit, brate, bakelit, muzika Cepelin i disko, mile, disko, muške ogrlice landaraju po grudima maljavim, a damama na aerobiku se jednodelni kostim uvuče u guzu, hot-dogovi su bili od Udruženja nutricionista preporučeni svakodnevni obrok za pionire i zaposlene u javnom sektoru, sloboda, čoveče. Oduvek sam se palio na sedamdesete. I otud su ove slike dole – melem.

(3) Prehvaljeni deo, a zapravo srednja žalost

Opis Holivuda u izvođenju Arkina (Lester Zigel), Gudmena (Čembers) i Ričarda Kajnda (alavi producent Maks Klajn) hteo je da bude o istom trošku komički odušak i – haha, dajte nemojte – samokritika Holivuda, kul šaljenje na sopstveni račun pri čemu se eksploatacija ženskog mesa protura kao nešto okej i što ide u opis posla. Dijalozi Alana Arkina i Džona Gudmena su britki, ali su više za Subotom uveče uživo, nego za film koji se ipak bavi ozbiljnom temom. Uostalom, i dalje mislim da je diklajning i depresivnom Arkinu pristajao za dve skale ozbiljniji tekst, inače bi bolji bio Leri Dejvid za ove uanlajnere koji ištu nasnimljeni smeh. Treba zapaziti da je Gudmen u vreme snimanja bio u fazi debeljuce i da još nije bio prodao dušu đavolu i počeo da se kljuka Ozimpikom, tako da danas – uz boju kose kao Tereza Kesovija – liči na  džinovsku vevericu. 

 

(Debeli i mršavi)

 

Uglavnom, ova prepotentna samokritika filmadžijskog sveta kao da dolazi iz drugog filma.

 

(4) Negativna stvar, inače gurnuta pod tepih

Pravog Tonija Mendeza, protagonistu ovog filma, igrao je Ben Aflek, koji izgleda kao Ričard Čemberlen u seriji “Doktor Kilder”. Mlad, lep, razveden, divan otac, koji se na daljinu badi-badi bonduje sa sinom tako da vam se srce razneži, ima dobrog nadređenog, zamenika direktora CIJE, O’Donela (Brajan Kranston; i direktor CIA je okej dasa /Filip Bejker Hol/), pravi je profesionalac i patriota. E, ali po prezimenu vidimo da je pravi čika Mendez, hm, meksikanskog porekla. 

 (Pravi Toni Mendez i čika Karter)

Ironijom sudbine, on je pošteni Meksikanac, tatko mu je umro rano pa čak ni španski nije naučio i nije se šlepovao na nacionalni ključ i manjinstvo. Ali i takav bi pokvario film, bilo bi to u izvesnom smislu kao da beli kardinal nemačkog podrijetla prihvati naučni fakat da je Isus u stvari oniži Aramejac s kukastom nosurdom, debelim usnama i tenom boje bele kafe. A Benu Afleku nije bilo teško, ipak je on potomak robovlasnika,  da majkldžeksonuje lik. Nisam voukovac, ali mogu da pogledam.

 

(4a) 

Ima još nešto. Aflek se kao Toni Mendez muči sa razvedenom ženom, bori se za više kontakta sa sinom ali često odsustvuje sa školskih događaja...  Glumica koja glumi majku koja kao da staje na put tom bondovanju jer je tako u mogućnosti, odigrala je lik na način da se muškarcu javljaju razne misli po glavi. Ali, ko zna, možda je baš to – i jedino to!? – realno preneto iz života.