HERETIC (2024 American movie)

r.: Skot Bek i Brajan Vuds; ul.: Hju Grant, Sofi Tačer, Kloi Ist

 

SPORI DANSKI KRALJEVSKI VOZ ZA VERNIKE

Ovaj je film bio treći u tripl-fičeru i unapred sam se radovao iskupljenju posle dva retka romantična proliva iz Finske odnosno Francuske.

Hju Grant sada liči na ostarelog Minju Subotu, evo pogledajte:

Nikada mi nije bio drag, a što se tiče često pominjane transformacije, nije on ništa drugačiji u ovoj poznoj fazi, npr. u Ričijevim Džentlemenima ili ovde. Iste grimase, ono razvlačenje usana s naglaskom na donjoj, ono sleganje ramenima i prenemaganje kojim je zaveo Džuliju Roberts u “Ja u ljubav verujem”. Samo se izborao kao da nosi izohipse Čarlsa Bukovskog ili Margerit Jursenar. I osim toga, ovde se odenuo kao amerikanski patrijarh – u kariranu košulju i somotske pantalone. Čudno je to kako se felacio oprašta i kako se Hju Grant oprao od onog skandala. Njegova je sudba čak i Vudiju pomogla da otkrije i taj oblik opštenja, što je obilato korišćeno u  filmu “Deconsructing Harry”. I oprao se dakle čika i sada tera dalje punom parom. Ipak znači važi ona izreka da muško na Zapadu kod kuće ne može da dobije dve stvari: pristojno zgotovljenog jastoga i blou-džob.

Blaženo neupoznat s detaljima kojima naši vajni kritičari barataju kano Aca Lokna u komentarisanju sunovarata naše fuzbalske reprezentacije, tačno bih se opkladio da je ovo bila triodrama za Brodvej, replika na “Voz”  Kormaka Makartija, a da su sve ostale uloge dopisane samo da bi se nabudžilo vreme za fičer film u bioskopima. Lik šefa misije, popularnog starešine Kenedija koji sexseti da traži svoje izaslanice, izgledao je baš tako, dvodimenzionalno, a i sve scene u eksterijeru su mi delovale proizvoljno, da se gledaoci ne razočaraju potpuno kada počne razmena replika o veri. Dve sestre Jehovinih svedoka na biciklima jašu okolo i vrbuju vernike i imaju zakazano kod tajanstvenog čike. Sestre su Kloi Ist kao nespretna Pakstonova i Sofi Tačer kao gotski našminkana i otresita Barnsova. Gosin Rida igra, rekosmo, Hju Grant, koji je opet s velikim zadovoljstvom izašao iz faha, ili možda i nije. Prošlo je desetak dana od gledanja ovih filmova čije kritike sam najavio, ne znam da li je to dobro ili loše što sada pišem tzv. hladne glave, ili je to samo eufemizam da sam dosta toga pozaboravljao? Da sam kritiku napisao odmah, nagrdio bih autore (ima ih dvojica) što su sestru Barns odenuli kao da vodi dodelu Gremi nagrada. “Pa zar tako da idu Jehovine svedokinje?!”, zavapio bih. Ali evo, otpre nekoliko dana, na Jutjubu i Fejsbuku mi izleću plaćene reklame: zgodne tinejdžerke propagiraju Mormone, i ladno bi mogle u onlajn čet na Pink. Znači, realno su te dve misionarke predstavljene, u redu, da ne grešim dušu. Rid je, s druge strane, Minja Subota koji bi da dečicu stavi u pac i da ih možda pusti da pobegnu pre pečenja.

Ali, u čemu je horor, u čemu je stvar u ovom filmu? Rid je kao neki luciferski fanatik, suprotnost optimistkinjama koje regrutuju nove vernike, on je sve pročitao i logikom pokušava da nadmudri ono dvoje nevinašaca koje je uhvatio kao pauk u svoju mrežu. I dok traje taj dijalog, može se to gledati s određenim interesovanjem. Ali, kada krene “horor”, onda se džabe palimo. Domaćin neće da pusti devojke da izađu, ali im ne preti direktno. Daje im neke zadatke, kao Sajmon Džonu Meklejnu u III nastavku "Umri muški". To jest, “samo” ih tera da pronađu izlaz. Koji vodi kroz podrum. “Zbog položaja kuće na vrh brda”. Podrum je mračan, hodnici su avetinjski, ali u čemu je stvar? Film postaje davež.

E onda sledi kretenizam. Lako ga je objasniti onim što su autori filma rekli u pres materijalu, naime Brajanu Vudu, jednom od dva autora (drugi je Skot Bek) umro je ćale od raka i on se zamislio “šta ima posle smrti”. Otud je izmajmunisao neka uksrnuća, valjda da se uteši. Film funkcioniše – po mom mišljenju – kao neka verska propaganda iz negativne pretpostavke: najpre se posereš po sholastici, a onda ipak pokazuješ uskrsnuće. Kada dve sestre zaglave u podrumu, Rid im pošalje neku ispošćenu jadnicu izranavljenih stopala i nalik zombiju, koja treba da pojede parče pite s borovnicama. Ali pita je otrovana i žena umire, da bi vaskrsla. Rid bajagi želi da negira veru time što profaniše uskrsnuće.

Ali, upita se (i utorta, rekao bi Andrić, Dragoslav Andrić) svako normalan (?!) – zašto varsknuće mora da bude karikatura izgladnelog Hrista zombija izranavljenih nogah ili kostura iz Aušvica? Zašto se žena mučenica nije mogla istuširati, nazuti sandale i neku odeću, makar i marke "Arilje" i "Velebit", i posle uskrsnuća da se vrati svom životu. Koliko se sećam nije joj ovo bilo prvo uskrsnuće?

Ovako sam ja rezonovao kada je žena uskrsnula. Ali dezauvisao me je nastavak filma. Ispostavili se da je Barnsova imala neki čip i da je sve simulacija!? To se pokazuje kada Rid umlati Barnsovu nekom letvom sa ekserima. Kao da sam primetio da je neka Ridova saradnica zamenila telo one izranavljene sirotice, koja je znači dibidus umrla, i dovela  kaskaderku koja je, znači, samo odglumila uskrsnuće! Sve je simulacija! (Inače se taj čip pokazuje u prvoj trećini filma, kamera vođena Ridovim pogledom ide na podlakticu Pakstonove, ali ja nisam odmah ukapirao šta je to. Pretpostavio sam da će to kasnije čehovljevski opaliti, ali velim: nisam ukapirao da je to čip.)

Tu me je film izgubio, priznajem. Sve je simulacija kao baš sve ili sve "samo" kao čitava ta predstava u kući?

Rid je potpuno pomahnitao i sada hoće da ubije i Pakstonovu, i mi u magnovenju vidimo kako Barnsova, iako bi trebalo da bude mrtva --> pomera trepavice. Goof, mislio sam ja, ali ne, ona je vaskrsla – ili nije domlaćena – i spasila život svojoj koleginici i usmrtila Rida. Barnsova se kasnije pretvara u leptira.

Ne znam šta da kažem. Uskrsnuće ovako kako je udešeno u Bibliji, samo za jednoga i kao obećanje na dyhom štapu ostalom življu, nije mnogo utešno. Autori nisu išli u pravcu demokratizacije uskrsnuća. Do daljeg se svima može samo smrt obećati. Večitom životu u svili u kadifi se mogu nadati samo bogati. Vidimo da deca najbogatijih i najmoćnijih izgledaju kao njihovi klonovi. FIlm na kraju ipak postaje neka verska propaganda, jer promoviše uskrsnuće lika koji zagovara veru. Lik gospodina Rida je bio samo mamac.