r.: Šon Bejker; ul.: Majki Medison, Mark Ejdelštejn, Jura Borisov, Karen Karagulijan, Vanče Tovmasijan,
SHOW GIRLS MEET SMACK MY BITCH UP (od Prodidžija)
Ne dobija Zlatnu palmu najbolji već uporan, a Šon Bejker je dugo pokušavao, nije se dao obeshrabriti manjkom para, smimao je i sa 3 ajfona i opet brao dobre kritike. Ovo mi je prvi njegov film – sram da me bude, ali tako ja radim, niko me nije slao na festivale sa akreditacijama – i vidim da se čika specijalizovao za luzere iz istočne Evrope, koji pokušavaju da ostvare amerikanski sanak po bordelima i sličnim mestima, kao ponoćni kauboji iz Bugarske, s tužnim krajem kao u "Vratima raja".
Na prvi pogled ovo je brutalizam i hiperealizam i ostvarenje one legendarne preporuke: “Snimaj igrani film kao dokuemntarac”, ali na drugi pogled se ipak vidi estetizacija. Ima softpedalizacije i u opisu američke soft bordelske “scene”, a ima i estetizacije rusko-gruzijsko-jermenske oligarhije, i to možda više nego što treba. Razumite ovo kako hoćete. Bejker je pokazao oveću meru snishodljivosti prema kako-ih-mali-đokica-zamišlja-Rusima, kao da je scenario pisan u pred-Putin-gargamelskoj fazi.
(S tim u vezi, dok sam gledao “Avetinjski protokol” iz franšize “Nemoguće misije”, uočio sam da se i u tom filmu dosledno primenjuje koncept da nuklearni rat mogu da započnu isključivo i samo loši saradnici, a nikako predsednici, ni u SSSR ni u Rusiji ni u SAD dakle, da samo otpadnik general može da započne katastrofu, a da je predsednik ipak okej, samo do njega treba dopreti i s njim popušiti kubansku cigaru i popiti čaj iz samovara. E, ali šta danas, что делать, kada prezidenjt lično preti?! E, ovaj scenario kao da je nastao i perioda neposrednо posle dolaska Jeljcina na vlast, pa su oligarsi prikazani kao legitimni promoteri druge kulture koja se ima uvažavati. Ima nekog daha “Crvenog usijanja” Voltera Hila.
Ali ne ide se dotle da je moguće da ljubav pobedi. Ne, ovo nije Zgodna devojka ni naša serija “Život je lep” iz 1975. po teksu Žike Lazića, u kojoj stari profa Strahinja Hadžić (Rade Marković) pokušava da izjavi ljubav kućnoj pomoćnici Jani (Milena Dravić) a ona odgovori: “Vi hoćete da me posinite?!” a u toj epizodi se njojzi događa sve kao Džuliji Roberts u “Zgodnoj ženi” ili u “Umirući mlad” – znači da se siromašna i “prirodno” inteligentna devojka najpre pigmalionski edukuje i tako obradi da bude buduća dobra supruga. Ne, bato, ljubav ne pobeđuje. Nije ni bilo ljubavi, ako ćemo pravo, ali ne bi bilo bitno i da je postojala.
Znate kako je sve počelo u filmu: razbludni klinac ruskog bogataša se zateleba (?!; ne, ne, otkrićemo posle da nije to – to) u plesačicu na motki, koja je u sedmom koljenu ruskinja pa natuca ruski. Venčaju se u Las Vegasu a kada vest dopre do roditelja oligarha u Rusiji, kreće skrubol komedija koja se odvija tokom burnih 24 časa: kako poništiti brak a pre toga pronaći odbeglog friškog muža. Sve više se prisećam klišea u tretmanu Amera i Rusa/Jermena/Gruzijaca/isto-ti-je-to.
Bejker je očigledno pustio glumce da improvizuju u dugim kadrovima i uzeo je mnooogo toga što je ispalo usput. To je očigledno, a očigledno je i da to nije bilo namerno, kao, recimo, imitacija dokumentarnosti (kao neke iluzije životnosti), već za više nije imao ni vremena ni love ni strpljenja. Mark Ejdelštajn, kao raspusni klinac, precenjen je mnogo, Majki Medison je, naprotiv, odlična, dok su se tumači rusko-jermenskih likova u stvari šlepovali uz one predrasude koje i mi i Zapadnjaci imamo o tzv. ruskoj duši, u nekim situacijama Bejker nije makao dalje od Alana Arkina u “Rusi dolaze” i nije me sramota da to kažem. Aleksej Serebrjakov je oca svog nadrogiranog sina odigrao skroz slovenski, ona pretposlednja scena u kojoj se on iskida od smeha na Anorine reći upućene ženi mu, muškobanjastoj harpiji s punđom (Darija Ekamasova) – skroz je pozorišna, na filmu skroz neautentična, slaba zamena za neku katarzu i srećan kraj, koji smo mi jedino priželjkivali. Jer, san nam je potreban, ne java.
Kapa dole za II čin, za tu jurnjavu od podneva do ponoći, kada čarolija prestaje a roditelji sleću posle leta čarterom iz Rusije.
No comments:
Post a Comment