Kič, kić i samo kič

 

 

Nije bilo lako doći u kafe "Borba" da se igra šah. "Ulaz iz Kosovske 24", kažu, ali gde je taj broj? Prvi pokušaj mi nije uspeo: pošao sam kao guska u magli za drugim guskama koji su pratili nekog "vodiča", a ovaj nas je vodio kao da hoće da nam pokaže kartonsku kutiju sa smislom života Montija Pajtona. Išli smo ofucanim, prljavim i horror hodnicima, uz stepenice pa niz stepenice, međuspratovima, pored vrata koja su otkrivala prljave toalete i paučinom pokrivene magacine. 

"I onda samo pravo, do portira i pitajte gde je lift!" Mi dođosmo do portira, ali ispostavilo se da je to onaj prednji ulaz, Trg braće Marks. Portir nas je lepo uputio da izađemo kao ulične mačketine i da skrenemo do  Kosovske. Mislio sam da je čika pijan ili naduvan ili samo pokvaren kao svaka mala vlast.

Odemo mi guske okolo, sve ispočetka, ali sada na vrata pored kioska čuvara parkinga: gle, stvarno na nekim mračnim dverima piše Trofej Beograda... "Lift ide samo do III i IV sprata". Ma idem ja peške.

A onda otvaranje turnira. Čoveče... Intonirala se himna. Tačnije otsolfeđovala. Unuka bivšeg cugeraša ali bliskog kome treba. Uskoro nećemo više moći ni buđavu kiflu od juče s popustom da kupimo u pekari a da nam ne intoniraju himnu. A govorancije i kasnije intervjui raznim televizijama, koji falsifikati, pa to nema nigde. Zlatna evropska ekipna medalja - "nikada nije osvojena dok je bilo Jugoslavije!" (?!?!?!) I to kažu a najavljuju otvaranje "Kluba Glige i Ive". Pa Gliga je bio prva tabla u Dubrovniku 1950. kada je Jugoslavija osvojila zlatnu medalju na olimpijadi! Bora je Ivkov bio selektor muške reprezentacije srebrne medalje ne evropskom i "svetskom prvenstvu" a sa ženskom reprezentaciju je osvojio srebro na evropskom prvenstvu. 

Insisitiralo se na doprinosu općine Stari grad, pa pretpostavljam da je došlo do smene vlasti tamo gde su prikazivali Pakovićeve predstave u opštinskoj zgradi, izgleda da je đed Vladeta zasrao žestoko, pa je Stari grad osnovan tek od dolaska naprednjaka, šta li. I šah je izgleda osnovan otprilike tada. 

Kada sam jednom popularnom glumcu (uzgred, onako) rekao da je to bio veliki kičeraj na otvaranju, on me upita "a zašto Danci svuda paradiraju sa onim svojim zastavicama?" Da je hteo da sluša, odgovorio bih mu:

Danci su jedina nacija na svetu koja za svoj nacionalni praznik ne slavi dan osnivanja, ili dan neke pobede, ili poraza što se toga tiče, ili uopšte neko klanje istorijsko, već - dan kada su postali demokratska zemlja. Dan kada je ukinut apsolutizam i Danska postala parlamentarna monarhija. Dotle je zakonom bilo zabranjeno tzv. "običnim" Dancima da ističu dansku zastavu. To što se zastavice nalaze danas i na gradskim autobusima i u izlozima svega i svačega, s biciklima, loncima, seksualnim igračkama itd. --> nije zbog mahanja zastavicama i zastavama nekom spolja, nekoj zemlji s kojom postoje neraščišćeni računi i sl., već je to proslava slobode, to je unutrašnje pitanje, Danci tim zastavicama mašu svojoj vlasti. "Nemojte slučajno opet da uvodite apsolutizam!" 

Protivnik mi nije došao na kolo, jebeš takav poen, posle siđem pogrešnim stepenicama, pa sam morao da se vratim i tako sam tog dana imao čas alpinizma a ne šahovsko kolo. A te enterijere sam sanjao ove godine, prljave stepenice i magacine i paučinu i neko beganje od agresora...