Adio, seire seljaci

 

Zamislite ovo: vi ste supruga u braku u kome vas muž godinama, deceniju i žilet - mlati i zlostavlja. Vi se međutim ne bunite, već vam smeta komšijina zavesa i što ovaj ne zaliva muškatle na terasi, a uz to on vara ženu. Vi razmišljate: eh, kada bi taj đilkoš nadrljao, to bi mi dalo nade da se i ja nekad oslobodim. Neće oni doveka biti u braku. 

Ne znam zašto sam ovo napisao.

Pokret Evropa zdaj i lik na njenom čelu biografije tipa Bođidar Đelić se udao za Džejsona Borna. Friško dekrionizovani spavač, varijanta malo stariji ujka od Stanivukovića. "On će bolje ujediniti razne nacije i konfesije, ukinuće tenzije i antagonizme"; "dosta je vala 30 godina". Sve što ne valja u Srbiji ne valja popraviće se preko noći ako neko drugi u Konkordiji, zemlji između Korzike i Andore, đe žive preci naših pradedova koji se bježeći od Turaka doseliše u Šumadiju i započeše s bespravnom sečom. "Dosta je 30 godina, dostaaaa, nemeremo izdržatiiiiim ljudi, nemeremo izdržati zulum toga Burgibe i Tita, prisjeo nam ležaj u Prčanju!" Na kraju kibicer vajni s DorČola neće odoljeti da ne podsjeti: "A bio je najbliži saradnik Slobe... I kriminalac, obogatio se na cigarama..." Pripaliće cigar duhana taj geostrateški a sada regionalni analitičar i reći će: "Đido, no-no, nije mi simpatičan, Bota je glup, a Điki - evo ga na sliki kako puši tompus u avionu a iza mu je Beba."

A šta je vječiti i posebni radio drugo do evropeizirao tu Konkordiju, na razmeđi Korzike i Andore? I nije li on integrisao manjine svih vera na čemu su mu zamerali i rugali se prezimenima koja nisu na -ić kada za drugo nisu mogli? I gde oni, koji su na brojanju krvnih zrnaca gradili kampanju, da se pozivaju na građanizam? 

Kada vidim kako se olako povlači: "kriminalac...obogatio se na cigaretama", javlja mi se Nikola Milošević kako bogoradi i pokazuje akcizne markice zapanjenom Žarkoviću na oslobođenom Studiju B. 

Adio? Geostrateški analitičari s Dorćola likujući spremaju pakete s engleskim štanglicama za Spuž. Boli ih konkordijanski šverc, svršavaju na novu tridesetogodišnju vlast koja se aktivira šiframa u pozivima na bakelitni telefon. Adio? Zašto adio? Zar demokratija znači adio i Spuž za poražene? 

Uvek treba sagledati šta je manje zlo. Jer, u politici nema savršenih. Da sam u teškoj nevolji, ranjen i očajan, znam da na vrata nikako ne bih pokucao Miru Tikiliju. Notxoru, možda, Filipu...

Neka vi je sa srećom.