SCREAM 6 (2023 American movie) & SCREAM 7 (2026 American movie)

SCREAM 6 (2023 American movie)

r.: Met Betineli–Olpin & Tajler Gilet; ul.: Melisa Barera, Džezmin Savoj Braun, Mejson Guding, Kortni Koks (već nalik Verici Rakočević), u gotovo kameo epizodama igraju Henri Černi kao psihijatar i Dermot Malruni kao policijski detektiv, a u uvodnoj sceni igra Samara Viving (filmološkinja). Hejden Panetjer kao agentkinja FBI Kirbi,

 SCREAM 7 (2026 American movie)   

r.: Kevin Vilijemson; ul.: Niv Kempbel, Džezmin Savoj Braun, Kortni Koks, Dejvid Arket, Izabel Mej, Mejson Guding

Neopravdane su kritike sedmom delu franšize: rekao bih da se taj deo odnosi prema njoj kao Noć veštica H20 prema prva dva dela. I da po kvalitetu dolazi na mesto iza delova 1 i 2. S tim da je Krik 6 još bolji utoliko što nudi jednu (sem)rejmijevsku nadogradnju i funkcionalnu primenu onog metažanrovskog mudrovanja „o samome sebi“ –koje ta razliku od prethodnog filma ne ide toliko na živce – plus što su slavni kameo likovi Malrunija i Černija dodali svoje.

Šestica je bila iskorak, olrajt, ali Sedmica nije „samo jedan razočaravajući bejzik“, kao što jednoglasno lamentuju kritičari, već povratak korenima. Sedmica je kao onaj gitarski album Lenija Kravica – bejzik, ali rokenrol, bato.

 Samo pederu i slaboumniku film s Niv Kempbel može da bude loš.

I nije dakle tačno da je Rejdio Sajlens gubio vreme s ta dva nastavka između dva filma Ready Or Not, ne, već ko bi normalan propustio šansu da snimi dva Krika posle četiri Krejvenova?!

VI: Melisa izrazito kukavno paćenički izraz kao Keri Uošington (iz serije „Skandal“), zezanje psihića i zasluženo kasapljenje njegovo (u tumačenju Henrija Černija), opet postmoderno i „meta-“ mudrovanje o filmovima (pa i raubovanje termina rikvel) – da ne pominjemo uvodno ubistvo filmološkinje u tumačenju Samare Viving (čija je uloga prehvaljena, svedena na britiš akcent) – jeste prenošenje na viši nivo, sa srednjoškolskog zečijeg jebališta na maltene celibatski kampus ovomilenijumski milje, gde je važnije dokazati tezu, objaviti seminarski rad u časopisu ili banovati protivnika na društvenoj mreži nego se pojebati.

VII: Kako nekome film s Niv Kempbel može  da bude loš? Ovde je ona – premda i zaslugom kastinga – i dalje najbolja riba, s najboljim sisama, milfača da poludiš, dvojnica princeze Stefani od Monaka (ona je dušu dala da je igra u „biopiku“), a ostale žene i đevojke su izrazito aseksualne i nejebezovne, izgledaju kao srbijanske radne žene u ovo doba krize, na kafeinu i kafetinu od pola šest ujutro.

VI: „Motiv Drakulinog kalfe“, ambivioznog, dupeuvlakača a glupavog, i viđenog da bude žrtvovan – vidimo u VI delu. U VII imamo majku bitch, kao Džejmi u H20.

Za razliku od većine obožavalaca, rekao bih da su VI i VII bolji od Krika bez broja iz 2022.  

VII počinje ingenioznom parodijom na AirBnB – kuća ubistava se izdaje „na dan“ kao hram zločina, kao muzej + hotel, na podu su kredom obeležena mesta gde su nađene žrtve, a postoji i „robotski ubica“, koji pomoću foto– ćelije reaguje na goste/posetioce. I to je odlično iskorišćeno (ono s tim robotom u nefokusu, a mi očekujemo da se on mrdne; ali to su radili i u predratnim hororima s mumijom, alo!).

VI i VII zajedno: oba filma primenjuju staru formulu ispovesti negativca/vaca na kraju, kada objašnjavaju šta su sve i zašto radili.

Klanje je rejmijevski sočno i obilno.

Ubica je začuđujuće podložan udarcima od: tiganja, pegli, kasicâ prasicâ, čekićâ za lupanje mesa, protivpožarnih aparata i sličnih napravâ, dok je otporan na metke samo malo manje od Majkla Mejersa.

Očigledno je da je tajni producent VI i VII dela ne BAT (Britiš Ameriken Tobako) već Amerikansko Udruženje za Oružje (dakle bazuke, koltove, sačmarice, minobacače, pištoljčine, smtiove&vesonoove itd.), jer je film nakrcan prodakt plejsmentsima, premda „odgovorno“: pištolji su u sefu sa šifrom. Ali to se daje kritikovati kao glupo pitanje „Držiš napunjem pištolj u kući?“ Pa koji će mi kurac nenapunjen pištolj u kući da mi dođe provalnik i ubica i siledžija, budalo?!“:  I kada majka i ćerce sinhrono odrade pucačinu u VII delu, to je još jedan čavao u lijes pokušaju da u SAD „ograniči držanje oružja“ (haha).

S Gajem Bjuzikom lasno je praviti filmove.