DARKEST HOUR (2017 British film)
r.: Džo Rajt; ul.: Geri Oldman, Kristin Skot Tomas, Lili Džejms, Stiven Dilejn, Ronald Pikap, Ben Mendelson
CHURCHILL'S SECRET 2016 British TV film
r.: Čarls Staridž; ul.: Majkl Gembon, Romola Garai, Lindzi Dankan,
CHURCHILL (2017 British film)
r.: Džonatana Teplicki; ul.: Brajan Koks. Miranda Ričardson, Džon Slateri, Džulijan Uodam, Džejms Pjurefoj,
PROPAGANDA NAJOBIČNIJA
Pogledao sam čak 3 (tri) filma o čika Čerčilu, toj odrtaveloj mešini koja je svoju telesinu koristila kao dr Krleža u romanu Bore Ćosića, dakle dimila je svoj pršut od 200 kila maltene od rođenja, sva tri snimljena tokom 2016–2017. godine. I sva tri masno lažu, i Čerčil je grejao noge u kravljoj balezi, samo ne u siromašnoj mladosti (koja se krije kao nećelava Krletova prošlost) već u slavnoj starosti, a kralj mucavko je navodno bio hrabriša i veliki državnik. Pa ipak samo je jedan film naišao na oštre kritike – onaj Džonatana Teplickog i po scenariju istoričarke Aleks fon Tuncelman – jer u njemu se Čerčil „samo dernja na sve oko sebe“ i prima šamare od Klementine svaki dan (liči na kombinaciju Trampa i Makrona), a druga dva su nahvaljena na pasja kola.
Čerčil na filmu & TV-u ima uobičajene trope:
1) Vinston pije, puši i visikje ruši,
2) ima posvećenu daktilografkinju ili negovateljicu, koja je prošla sve bezbednosne provere i spremno služi gospodaru i milija joj je otadžbina od brata, oca i ljubavnika koji neka izginu ako treba samo da ima pametan čiča da vodi državu,
3) Entoni Idn je pizda,
4) Randolf je pizda pijana, zar od onakvoga oca takvo đubre da nastane?!,
5) Klementina je verna ljuba koja muževljevu kitu od rođenja sina nije videla
6) za Čerčila dobrovoljno druge kite mlate gloginje i u smrtu hrle
7) državni posô se sastoji od govorancija, koje se cifraju do besvesti u milion indigo primeraka.
Zanimljivo je da se nagrđeni film »Čerčil« napada zato što navodno laže, a svi priznaju da lažu sva tri. Dapače, u nahvaljenom oskarovskom filmu s Oldmanom, čak se de fakto laže da je Čerčič lagao i onda kada nije lagao (premda u dijegezi /kako bi rekao drug Broz Mita/, to je bilo opravdano da bi mobilisao narod za odbrambenu vojnu) dok se u pokaranom filmu i istinitim stvarima osporava faktičnost, jer »kako se usuđuju našega Čerčila klevetati«?!
Oldman, kao što se vidi na uvodnoj slici, više liči na Džonija Rotena ovih dana nego na Čerčila.
Dirljivo je kako se čiča pokazuje totalno aseksualno, iz čista boga mira se uvodi scena u kojoj nova daktilografkinja na tren spazi starčeva muda i ---> postidi se, jadna.
Taj film otvoreno laže i to da je tipkačica imala brata u Denkerku, a nije imala, ali to se eto pominje kao dozvoljena autorska sloboda (u cilju a) pokazivanja sveprisutnog britanskog patriotizma i b) pokazivanja Čerčilove osećajnosti), dok se ista takva sloboda a obaška istinografija u napadnutom filmu negira kao »subjektivnost«, jer kako su se autori usudili da pretpostavljaju šta je Čerčil mislio?!
Lik Čerčila je kao posuvraćeni Hamlet: prilika matorcu da pokaže sve Hamletove osobine: ludilo, pretvaranje, depresiju, melanholiju, ali ojačanu stotinama hiljada grobova... Teško je i pobrojati sve glumce koji misle da su nešto mnogo dobro odigrali ako su se trovali tompusima i pili čaj boje ćilibara što imitira viski...
Čerčil se kao i Nabokov kupao dvaput dnevno u kadi, redovno se praznio svakog jutra, što je verovatno uz gene bio razlog dugovečnosti, i bio je oralan tip koji je voleo da diktira i rediguje. Kad je stigao da napiše onolika dela, ostaće tajna.
Film o „Čerčilovoj tajni“ (zapravo tajni čitavog Komonvelta) jedva pominje fakat da se istovremeno s premijerovim moždanim udarom dogodila neuspela operacija žuči na Entoniju Idnu (nervozni hirurg je imao veliku tremu zvog važnosti pacijenta i unakazio ga toliko da su političara do kraja života pratili napadi žutice i promene raspoloženja „što mu je pomutilo rasuđivanje tokom Suecke krize 1956“, a zapravo je naseo na manipulacije Mošeta Dajana što se pak može videti u njegovoj autobiografiji „My Life“), tako da je, uzimajući u obzir da je Elizabeta još bila neiskusna, Ujedinjeno Kraljevstvo bilo praktično obezglavljeno. I Idn i Čerčil su preferisali da budu operisani na kuhinjskim stolovima u svojim rezidencijama, što je poseban kuriozitet.
U filmu Najmračniji čas se komično laganje da se
čiča vozio metroom i tamo "osetio pravo raspoloženje naroda" čak hvali. Nama ovde
to može da liči na jedno fikcionalno „bolje grob nego rob“ i „bolje rat nego
pakt“, i ta ljubav naroda prema drugu Titu, čika Vinstonu jeste prezašećerena
limunada. U tom filmu se takođe prenaglašava kraljeva aktivnost na pozitvan način, sok se u filmu
„Čerčil“ ona čak uzdiže na nivo odlučujućeg faktora jer bi inače senilni i
nadrndani čiča stopirao „Dan D“ zbog zakasnele griže savesti i brige za živote
nevinih mladoh vojnika! Ma šta mi naprića! Pa on je dotle već toliko svoje omladine,
građana i ostalih radnih ljudi žrtvovao dotle, da mu se skor pokojnika ne bi značajno popravio. Taj
film takođe od Montgomerija pravi Ramboa, a od Ajzenhauera direktora
marketinške agencije (pun intented,
jer ga igra Džon Slateri iz „Momaka s Medisona“).
Glumice koje igraju Klementinu igraju Devicu Mariju.
No comments:
Post a Comment