THANKSGIVING (2023 American movie)

 

 r.: Ilaj Rot; ul:. Nel Verlak, Patrik Dempsi, Majlo Manhajm, Adison Rej, Rik Hofman, Gina Geršon, Džajlen Tomas Bruks, Karen Kliše, Taj Olson, Amanda Barker

 BUMERSKI DERT

Nastavak jedva čekam, ali koga će da metnu u nj, sada kad su svi pobijeni, čitav Srednji Zapad i Teksas izgibe, možda da kastuju imigrante, kokaj te Kineze, care, da te bog vidi...

Nema lošeg slešera, i znao sam da se neću razočarati. Ali, ovaj film ima i čeri on d’kejk, šlag na torti, ili, bolje reći, dukat u slavskom kolaču – onaj štos kada večiti ponavljač Meni (Tim Dilon), relativna kukavica koja cvika od novih razvijotki, učenika najviših razreda, diler nejakih drozâ i rakije »Manastirka« i stonih vina »Carica Milica« i »Car Lazar«, kada, dakle, taj simpa večiti roker na verandi ispred kuće u kojoj je napravio žurku, razmišlja da li da dopusti ufur klinčadiji nekoj, i tàmān se smilovao i to filovao »overwrought« tiradom:

          »Pomislio bi čovek da će odlazak Ozija da ih sredi, ali ne, čoveče, to što im je stigao Roni Džejms Dio, to im je, čoveče, najbolje što im se dogodilo u životu, posle toga su Blek Sabat procvetali, jeee...!«, 

kada klinja pita:

          »Ko je 'Blek Sabat'?«!, e tada Meni pobesni i otera derlad u tri majčine ("sikter, fukaro mala!"), jer kako se usuđuju da ne znaju za »Blek Sabat« i da budu zahvalni »Grejtful Dedima« što su mrtvi, to jest dead.

 

E, to je pravi bumerski dert i ovo je melem za dušu svakome ko ima teškoća da razume tzv. »milenijalce« i ostale ipsilonce, iksovce i zedovce i sve po redu. Inače onom seratoru koji je nahvalio neku knjigu jer da »nema natruha tabloidizma« u njojzi i onom drugom, pak, seratoru, koji uočava »višak feljtonizma« u nekim drugim knjigama – e njima da se najebem keve ovom prigodom.

Ne slažem sa s pretežno nadrndanim kritikama da je film suviše formulaičan i tako to.

Film je u stvari izneverio, ne mogu da kažem sva ali dobar broj očekivanja, prosto su se autori scenarija (Rot i Džef Rendel) osećali opušteno pa su, tako, slešerovanje počeli malo preuranjeno u odnosu na konvencije, naime odmah na početku filma na Crni petak (što bi nekima poslužilo i kao subverzivno nešto, kao kritika konzumerističkog ludila, jelte, sa sve teranjem ljudi da rade za praznik, ej ljudi, tranzicija! -- ostadoše nemi Žižek, Paić, Piterson i Pavle Simjanović), krivca (Patrik Dempsi kao šerif) su smestili parodično na drugu stranu u odnosu na Vrisak, odnos maćehe Kejtlin (Karen Kliše) i pozitivke Džesike (Nel Verlak, koja izgleda kao da ima 35)  totalno je posuvraćen a maćeha je ispečena kao prase za Dan republike u pećnici koja liči na mini krematorijum, takođe i odnos dva vršnjačka rivala koji se bore za Džesikinu ruku, sise, guzu i ostale delove tela (pun intended, ovo je slasher) Bob i Rajan (Džajlen Tomas Bruks odnosno Majlo Manhejm, respektivno), odnos njihov je, dakle, izneveren jer pobeđuje manje šonjasti, a najviše je izneverio u očekivanjima da će ona debela konobarica Lizi (Amanda Bejker) da preživi i ispostavi se kao neka dobrica u smislu voukovske diversifikacije  i pozitivne diskriminacije, ne, drugovi, od samog početka ona je slonica koji bi ubila da prva uđe u radnju na Crni petak. U sceni njene pogibije ima goof: kada je maskirani koljač nagura uza zid, njoj ispadnu torbuljak i ključevi. Koljač je proverbijalno nespretan i ona nekako umakne uprkos teškim krvolištajućim posekotinama i sakrije se, a posle se išunja i – uzme torbuljak i ključeve i načare za sunce (koje je, da ponovim, isupstila s torbuljakom i smrskala u prethodnim kadrovima) i izađe. Samo da bi je automobil pričepio uz kontejner za đubre čiji ju je poklopac presekao na pola kao u neuspelom mađioničarskom triku sa stesterisanje, i gornji deo tela joj je lansiran na gromobran. Takođe, nije bilo milosti za još neke likove koji su po nepisanom pravilu pošteđeni po modelu „Bog i scenaristi čuvaju pijanice, pripadnike manjina i čedne likove nalik Servantesu iz Malog mista."

Treba pomenuti i epizodni lik, Amandu Kolins, u tumačenju Đine Geršon, koju sam pomešao s imenjakinjom Dejvis, pa sam se sve vreme iščuđavao na šta se, jadna, napravila i pogodila me je njena transformacija, da bih tek posle povratka iz kinematografa izguglao da su to dve Đine i da je Geršonova ionako vazda ličila na En Arčer, dakle, na seksepilne majke naših drugova i školske sekretarice i lekarke na sistematskim pregledima... Ali i tu ima jedno  izneveravanje, jer njen lik je bitan a ipak biva ubiven u onom prvim jurišu otuđenih konzumerista na supermarket i to toliko banalno, da je već bizarno – točkovi kolica joj polome lubanju i prospu mozak. Posle gotovo do samig kraja filma sumnjamo na njenog ucveljenog muža Miča (Taj Olson) koji je podigao sindikalnu bunu i traži pijetet na sledeći Crni petak posle onolikih pogibijâ.

Ali, ne, koljač je šerif. Ko bi rekô.

Giljotina iz Napoleona je čačkalica i švajcarski nožić i šašoljenje po vratu u poređenju s ovom klanicom. Prestao sam da brojim dekapitacije posle 12 i ispala crevca posle 11, Velja Nevolja i ekipa mogu ’ladno kod Branke Kockice da mese kiflice.

Nel Verlak, rekoh, izgleda prematoro, kao milfača nastavnica neke osnovne škole, iako navodno ima 23. E sad, ili ima mnogo manje, ili mnooogo više, jer njene godine su uglavnom internetska tajna. Ali to da se ženetinama daje da igraju tinejdžerke ustaljena je praksa u treš B produkcijama i evroslešerima, pa je scenaristički duo možda i tom detalju bio picajzlinski parodičan.

Sve je u ovom filmu poznato, a ipak je sve novo, osveženo, kao neka femiligajovska kritika institucije Dana zahvalnosti sa sve tim Crnim petkom, Piter, Brajan i Stiven ne bi se postideli štosova iz ovog filma. A thoroughly enjoyable experience!

Nije bilo mnogo gledalaca.