Grešio sam

 

o

Према некима сам био неправедан. Дурио сам се, љутио због несавршенства. Превиђао сам 85% добрих ствари јер није све било како сам хтео. Нисам неговао пријатељства. Кад ме оно мало људи што се брину за мене позову --> требало се јавити. Био сам добродошао у неким кућама, на ручку

у свако доба такорећи, а мене мрзело и било "срамота". Аутистично живео сам као човек у високом дворцу Филипа К. Дика, а после кукам што ме се не сете. Како да се сете, кад ме мрзи. Љутећи се и избегавајући a few good men, сам сам себи секао ђоку. Треба се јавити, треба узвратити

доброту, није то тек тако, то је благослов. Кад неко с ћерком у првом месецу трудноће дође с усисивачем Горење да ми помаже, када неко каже "хајде да се напијемо", када неко ничим неизазван пита како сам, то су ретке драгоцености, а узимао сам их здраво-за-готово. Гурање проблема

под тепих, чекање да они нестану сами од себе, то је такође лош занат био. Никад не одлажи за сутра он што можеш да урадиш данас. Никада не бих имао 65 преведених књига да се оног дана пре 30 година појавио код Вере Хагеман, а хтео сам да одложим "за неки други пут". Кад год сам

се натерао да нешто што сам хтео да оставим за сутра ипак урадим када му је време било, сам сам себи после честитао. Али дисциплина није трајна, она се учи сваког дана испочетка. Треба се јавити, срећа на врата куца највише трипут у животу, а можда и некоме другоме ја могу помоћи

Predrag Crnkovic

@PredragCrnkovic

Transkripcija----->

Prema nekima sam bio nepravedan. Durio sam se, ljutio zbog nesavršenstva. Previđao sam 85% dobrih stvari jer nije sve bilo kako sam hteo. Nisam negovao prijateljstva. Кad me ono malo ljudi što se brinu za mene pozovu --> trebalo se javiti. Bio sam dobrodošao u nekim kućama, na ručku

u svako doba takoreći, a mene mrzelo i bilo "sramota". Autistično živeo sam kao čovek u visokom dvorcu Filipa К. Dika, a posle kukam što me se ne sete. Кako da se sete, kad me mrzi. Ljuteći se i izbegavajući a few good men, sam sam sebi sekao đoku. Treba se javiti, treba uzvratiti

dobrotu, nije to tek tako, to je blagoslov. Кad neko s ćerkom u prvom mesecu trudnoće dođe s usisivačem Gorenje da mi pomaže, kada neko kaže "hajde da se napijemo", kada neko ničim neizazvan pita kako sam, to su retke dragocenosti, a uzimao sam ih zdravo-za-gotovo. Guranje problema

pod tepih, čekanje da oni nestanu sami od sebe, to je takođe loš zanat bio. Nikad ne odlaži za sutra on što možeš da uradiš danas. Nikada ne bih imao 65 prevedenih knjiga da se onog dana pre 30 godina pojavio kod Vere Hageman, a hteo sam da odložim "za neki drugi put".  Кad god sam

se naterao da nešto što sam hteo da ostavim za sutra ipak uradim kada mu je vreme bilo, sam sam sebi posle čestitao. Ali disciplina nije trajna, ona se uči svakog dana ispočetka. Treba se javiti, sreća na vrata kuca najviše triput u životu, a možda i nekome drugome ja mogu pomoći