BAUK (2024 Serbian film)

r.: Goran Radovanović; ul.: Jakša Prpić (dete), Sara Klimoska, Vojin Ćetković, Miloš Biković (kameo), Davor Janjić (u poslednjoj ulozi)

 

Početak filma kada Sava kotrlja neku kuglu a onda mu prilazi oskudno odevena mlada žena podsetio me je na film Piccolo Fuochi, u kome su igrali mali Dino Jakšić i gola Valerija Đolino. Ali ne, ta oskudno odevena žena je dečakova majka. Sara Klimoska i Jakša Prpić. Bikovićev glas iz glasovnih poruka ličio je na glas Nikole Koja.

 

U istoj sali u kojoj sam gledao onu italijanski dizajniranu izdrkotinu, pogledao sam i ovaj uradak, stigao sam da se ispiškim pa  da se vratim na mesto zločina. Simpatična cepačica karata mi je ljubazno čak otvorila vrata do izlaza, a ja pokažem i drugu ulaznicu: 

“Gledam i drugi film!” 

“E svaka vam čast”, reče devojka.

 

Ne znam šta da kažem o ovom prežvakavanju bombardovanja. Mislim da sam ja to bolje opisao u “Beogradu za pokojnike” i da ću isto tako to bolje opisati u romanu koji uskoro treba da se pojavi. Ovako kako je ovde to dato, kao još jedno, ko zna koje po redu, samosažaljivo durenje i s pokazivanjem onih idiotskih “targeta”, mislim da nije moglo da dirne ni domaću publiku.

 

Možda da je to jedna epizoda od 27 minuta serije Tales of Unexpected  ili Tales from the Crypt, s poentom da je mali Sava neki vizionar, jer su mu crteži bauka zapravo predvideli kratere i oblake dima posle bombardovanja. (To me je zapravo podsetilo da sam malo pre propasti Anta Markovića sanjao jedan san: mi smo na nekom tegljaču nasred mutne reke, na velikom bim ekranu gledamo prenos govora agilnog Anta, a onda vidim neke muslimanske teroriste kako aktiviraju bombu i mi potonemo i udavimo se.  Opisao sam taj san u “Beogradu za pokojnike”. A u to vreme sam intenzivno crtao sledeću bombu, evo je, po sećanju::::

Pa vi sad vidite.)

 

Elem, film je mogao da bude šezdesetak minuta kraći i da onda poenta onih Savinih crteža dođe do izražaja. Inače – praznina. Sva mistika, horor, bajagi saspens, ono kada Savu juri neki vučjak, on ima nemirne snove i odjednom ogluvi i onemi, to je sve limunada. Majka i sin su toliko neobavešteni da dođu u školu iako je javljeno da nema nastave (u školske klupe sedaju vojnici). 

Ljubav malog Save je ćerka sveštenika i to je odjek srpske realističke pripovetke. Popa igra Vojin Ćetković. Tipa koji se silno ispoveda igra Davor Janjić u izdanju u kome ga niko ne bi prepoznao. Na jedvite jade se pokušavala sakriti siromaška scenografija, neki prljavi bus gradskog saobraćaja je uslikavan u superkrupnim planovima, a panorame u nekim razrovanim njivama u okolini Zemuna i Bežanijskog groblja, valjda.

 

Mene je začarala Sara Klimoska, trebalo mi je neko vreme da se setim da sam je negde već video, naime u “Kajmaku”. Makedonska Sonja Savić. Lepota možda neće spasiti svet, ali poneki film hoće.