Čekam da se vrati čika Tramp (a pisao sam i Masku), pa kada se vrati, onda ću ja ovo na tviću, a dotle – arhiviram. (Kao zabranjene TV stanice po unutrašnjosti, koji nastavljaju da profesionalno obavljaju svoj posao.) I ja profesionalno svoje mudrolije puštam u internetski kosmos, zasad po Fejsbuku, iako je to kao pucanje emgejcem s terase za Novu godinu (ali kako bi odjekivalo po tvići, bogo moj...!)
* * *
May 28, 21:18 CET
Gledam RTS Planetu, da malo vidim zelene trave s fudbalom, kasni meč a Aca lokna odugovlači kao Ljubica Gojgić iz Den Haga.
May 28, 22:00 CET
Nadalovo je srce za Real, a Novakovo za Liverpul.
May 28, 22:02 CET
Anćeloti stavio Salasa u džep, ali zato ima promaju po desnom boku, međutim, nada se da će štoper da pokrije i tu luknju.
May 28, 22:02:36 CET
Klop ne nosi naočare, laserski operisao miopiju. I dalje fura trenerku i patike, dok Anćeloti šije sve veća odela.
May 28, 22:03 CET
Modrić se i dalje sklanja od lopte. A kad je ima, dodaje najbližem. Prestao je da bude doasistent kada je prebačen na zadnjeg veznog.
May 28, 22:08 CET
Kako je šarena publika... Sada, kada više nije kompjuterski
generisana, već prava. Svaki lik nosi svoje dileme, tragedije ili gluposti,
koji koloplet ljudskih sudbina, sakupljenih na jednom mestu, jedinstveni životi
blesavih posetilaca i kladilaca, usplahireni mravi iz svemira, a kod kuće im se
kisele turšije, otpada žbuka sa zidova, elektromerači tiho zuje. 
smajli čika Gručo Marks
Evo, sve bih ja ovo postavljao na tviteru, ali kad nemam pristup akauntu bez telefona.
May 28, 22:11 CET
Uh, koliko bih lajkova imao na tvići...
E, a onaj Salasov šut u padu - kao Šestićev gol protiv Borusije MenŠengladbah 1979.
May 28, 22:19 CET
Golman Reala, Kurtoa, osim što liči na mladog Šarla de Gola, nosi rukavice 2 broja veće, kao da ima peraja i to je možda protiv propisa. (To sam primetio još na EURU 2021.)
May 28, 22:24 CET
Gol je regularan, jer se lopta odbila od Liverpulovaca, i to
je šteta - sada će biti bunker do kraja, Anćelotijeva škola.
May 28, 22:24.46 CET
Šta, ofsajd? Oštećen Real, ali ako.
(1 lajkić od Fb frenda iz SAD)
May 28, 22:28 CET
Osećam se kao Santrač koga Miljanić nije pozvao na svetsko
prvenstvo, pa mora ispred trafike na Karaburmi da komentariše prenos na
tranzistoru.
May 28, 22:30 CET
Nerešeno, produžeci, penali: zbog štrajka GSP-a, ovo će da izgleda kao noćni prenos neke utakmice iz Kupa šampiona Latinske Amerike.
May 28, 22:42 CET
Ovaj Boško Đurovski je atak na oko, sluh i mozak i estetski
ukus. A Strajnić bi trebalo da prenosi vešanja u zemljama gde se još vešaju
ljudi. I da čita izveštaje o vodostaju.
(jedan lajkić od Fb frenda iz Bora)
May 28, 22:57 CET
Nije ruka, već - jajca.
May 28, 22:57:53 CET
Arhiviram ove tvitove, pa kad se Tramp vrati da sve postavim natenane.
May 28, 23:01 CET
Brani Kurtoa, da ne pobedi Murtoa.
(Jao, koliko bi ovo lajkova dobilo...!)
(3 lajka: Hrvatska, BiH i Srbija.)
May 28, 23:25 CET
Žirafojedu jedan, kako to šutiraš, lavovi te dabogda pojeli sa sve krštenicom koju nemaš!
May 28, 23:26 CET
Nema, nema, sada će da bude 2-0, ma 3-0, čak i 4-0, pa kad
se produži meč zbog izmena i povreda, biće i 5,6 možda čak i 10-0.
May 28, 23.29 CET
Ova Viola Dejvis, da je rođena ranije, igrala bi majke
partizana u našim koprodukcijama, tako ima kukavan izraz na licu.
May 28, 22:30
Samo tetka može da menja igrače u dodatnom vremenu.
May 30, 22:05
Sutrašnji Đokovićev poraz neću moći da prebolim.
~ Ovo je poslednji upis na FB, a onda oko 20:50 31. maja jedva stižem kući.
* * *
Ne znam rezultat. Tišina je zlokobna. Konsultovao sam onaj amerikasku NASA sajt za vremensku prognozu, pa sam se danas prošetao (sutra neki pljuskovi). Pre nego što sam izašao, pojeo sam jedan ananas sumnjivog kvaliteta. Prvi put posle pandemije seo sam u "Araru", da danem. U voice message prepotopskog ajfona izdiktirao sam neke ideje za knjige koje pišem. Pravio sam planove za ediciju Nон-фикшн. Božidar Šujica, Petar Luković, Srba Ignjatović, Tanja Torbarina, Svetozar Vlajković, Gordan Nuhanović sa zbirkama kolumni, autobiografija, sa doktorskim disertacijama, putopisima, dnevnicima... Оva tabla ispred "Arare" mi sada liči na nadgrobni spomenik.
Ali, ne sluteći da mi ananas sprema osvetu, uzeo sam pivo.
Odhodao sam ceo krug, preko Čubure pa natrag. Čak sam seo i u bašti "Večitog mladoženje".
Onaj ananas mi se osvetio taman kada sam ušao u kuću. Prilegao sam posle na trosed kao u poljskoj bolnici. Posle malarične, znojave dremke, pogledam "uživo RG2022" na sportskim stranicama jednog odavno mrtvog njuz portala, ali izgleda da meč traje, premda, koliko naslućujem, u nepovoljnom pravcu. Ne smem da se informišem do kraja. Kao vladalac u poslednjoj fazi despotije, kada se okružuje samo laskavcima a u logor tera one koji se usude da mu predoče neku lošu vest. Navijam za Đokovića kao Vesna Pešić. Bezuslovno i emotivno. Pijem vodu kao kamila u crtanom filmu. Izdaleka se čuju neki krici radosti, valjda iz bašte nekog kafića, ali ne traju dovoljno dugo. Nema petardi. Zlokobna tišina. Ako se igra mnogo setova, normalno je što traje i posle ponoći. Odlažem trenutak kada ću biti informisan. Planiram za sutra (već danas) poseban plan otvaranja interneta, zadubljivanje u posao, možda da se na dva dana robinzonišem i bistropotokišem? Da otvaram samo rečnike i knjige?
Đokoviću zameraju što se nije vakcinisao (jer kanda tako loše utiče na narod kao neki antivakser, odgovoran je za mrtve /sic!/), što ne plaća porez, zavide mu dustabanlije što nikad nisu bili centarforovi školskog tima ("ako malo bolje prebacuje neku lopticu preko mreže, misli da je bolji od nas!"), ali zavide mu i drugi, koji čak menjaju čarape i košulje 1x nedeljno i videli su sveta.
Đoković nije antivakser, samo je izabrao da se on ne vakciniše. To je ne samo njegovo pravo, već – imajući u vidu njegovu asketsku posvećenost tenisu, koji mu je smisao života – razumljivo. To je ona briga o telu, koju ljudi, koji svoje telo koriste kao kontejner, ne mogu da pojme. Vrhunski sport se često opanjkava i ima razloga za to: menadžeri, zloupotreba mladih, kladionice, industrija zabave & gladijatorstvo i sve to, zar je sport važniji od života?, ima tu rezona. Ali, ima ali... Šta je uopšte nevažnije od života? Popeti se na neki planinski vrh? Plaćati račune Infostanu? Imati grobno mesto? Donirati novac majci koja ima dete bolesno od kancera? Nahraniti gladnog psa? Svađati se s komšijama? Ne znam... Pecaroši i hobisti imaju svoje smislove u stvarima koje su drugima besmislene. Đoković je od onih posebnih vrhunskih sportista za koje nismo svesni koliko je čudesno šta sve postižu. Koliko se puta on samo digao iz pepela, to je najveći niz feniksovskih uzleta u istoriji sporta. Ljudi koji ga optužuju da je maltene kriv za naših zvaničnih 16.000 pokojnika u pandemiji, da je drugi Nestorović i slično, samo su kukavice, koje transferuju svoje nesvesne anksioznosti na drugoga – na kolege na nekom forumu koje (kolege) banuju, na proverbijalnog Mileta protiv(u) tranzicije, na bumere, na penzose, na bilo koji segment glasačkog tela koji im sreću kvari. Oni se kaju (ali nisu to osvestili) jer, evo, ni posle bustera ne mogu baš svuda da putuju i opet ima ograničenja, a one slobode koje su ukinute u prvom valu panike, nikada se više neće vratiti, uostalom kao ni one maznute posle najn ilevena. Oni su se prodali za vakcinu i bust, aplauduju zna se gde treba zbog rešenog energetskog pitanja, a u vrelini kafanske glazbe i u magli alkoholnih isparenja jebu mamu mainu NATO-u i "brane" Kosovo. dok se u isto vreme politički korektno mršte na amerikanske stend-ap komičare. Koji amalgam mirijevskog dorČolstva i „mi Srbi sve na kvarno“.
Đokoviću se zavidi na novcu. Ima jedan glupi vic iz Ekspresa 1970-ih: "Kako da budete sigurni da vas muž ne vara?" "Ako je kosmonaut". E, pa, kako da budete sigurni da je neko pošteno zaradio pare? Ako ga gledate u direktnom prenosu da igra tenis. Đoković je svoje pare pošteno zaradio, na naše oči. Neka su velike, neće on doveka moći toliko da zarađuje. To je osobina zapadnog sveta, kome mi tako težimo, ali jajarenje nam je vazda preče, naime, Zapad je od pamtiveka nagrađivao majstore svoga zanata. Mađioničare, alhemičare, pevače, umetnike, žonglere, pevače čarobnog glasa, proroke, pisce, klavir štimere, fitnes instruktore, astrologe, sportiste, kuvare, tumače snova, dresere životinja, glumce, psihologe, šrinkove, bilo koga ko je dobar u svome zanatu. Gladijatore, i njih, da. Ti ljudi, iako su sirotog porekla, dobijaju delimičan pristup u kap i seme feudalizma i kapitalizma i postaju slobodni građani, ali još i zanavek 2 i po važna molekula daleko od plemića, koji može biti dustabanlija i fizički degenerik. Đoković je naš, nije postao Ser ni Vezir, on je naš i toga je svestan. Lepo je vaspitan i fin čovek – ne znam gde je to pokupio, ali to je fakat – i ko je nama kriv što mi ne znamo neku veštinu koja se na tom trulom Zapadu dobro i pošteno plaća? Ta njegova emocionalna inteligencija takođe je veoma privlačna osobina. On prosto pršti od ekstovertovanosti, radoznalog je duha i najprirodnije se druži i s rajom i s vezirima. Iako većinu vremena mora da posveti treningu tela, zatim specifičnim vežbama uma za borbu protiv protivnika na terenu, uspeo je da – čuje se: odlično – nauči mnogo jezika. On je pozitivna ličnost u mnogom pogledu, pa i u tome što pruža šansu ljudima da se raduju njegovom uspehu. On u javnim nastupima ne reciklira naš tragički obrazac o zaveri Vatikana i bilderberške grupe protiv miroljubivih Srbalja.
Ne znam još rezultat, slutim nešto loše, ali odlažem prijem informacije. Možda se tako oseća duša koja okleva da prihvati smrt tela. Duša gleda svoje telo koje odmara na trosedu. To je san, teši se duša. Ona potapše telo po ramenu. Ništa. Uh kako me izmučio onaj ananas. Mnogo bi me obradovao novi vaskrs Đokovića, ali ja ću navijati za njega i na Uimbldonu, i sledeće godine, i za 3 godine, a i na sledećoj Olimpijadi.
No comments:
Post a Comment