Beleške stalnog posetioca (1)

Sezona je gotova, sezona u kojoj sam odlazio u kinematografe kao da su osamdesete.

U konkurenciji su četiri (4) velika igrača i jedan rekonvalescent, plus horor opijum za narod.

"Irac", "Bilo jednom u Holivudu", "Džoker", "Ad Astra" + ,Almodovar koji se spustio s Čarobnog brega + gomiletina horora te američko-evropski produciranih poumetničenih horora i pohororenih umetničarenja, ono, kao, Skandinavac na privremenom radu u američkom velikom studiju (da i on provoza poršea i brčne se u bazenu),  ili, pak, Amerikanac snima po Jevropi (jer bi kod kuće fatao lisje po parkovima), i čije su producentske ekipe izmešane ("ispremiješane", kako je rekao Božo Sušec u Sportskom pregledu) u protivprirodnom bludu kao ekipe FK Napredak iz Kruševca i NK Hajduka iz Splita u prvoj saveznoj ligi SFRJ osamdesetih, pre Osme sednice.

Džoker namlatio milijardu. Da li je Netfliksu krivo što je zaobišao bioskope, ili zna bolje? Skorseze je o istom trošku ispao snob (negirajući stripovskim filmovima svaku životnost) i izdajica bioskopskog hrama tim pristankom da film metne pravo na elektriku. Ali, ko ne bi poželeo da pogleda Džoa Pesija, De Nira i Paćina zajedno, makar da proveri u kom su stepenu umrli?

Džokeru, znači, upala sekira u med. Mislim da su se pred početak prikazivanja usrali da će im zlokobni napadi oštetiti zaradu, naročito kreštanje onog udruženja porodica nestalih i kidnapovanih Amerikanaca sa scena masovnih pucnjava, jer tu je bila reč o UVREDI, kao najzloćudnijem oružju Političke Korektnosti, pa je krenulo unjkavo pravdanje, ali sada - kada se ispostavilo da je to najisplativiji film u istoriji filma, e, sada naknadno prihvataju "subverzivnost", kao "to smo mi i mislili, samo neka bude na gledaočevu odgovornost".

Ne mogu da  ne zamislim ovu situaciju: Uorner Braderz odlazi na noge onom udruženju i anonimno uplaćuje lovu u zamenu za podnošljiv atak u medijima, kao najbolju reklamu...

Bilo jednom u Holividu, s druge strane, razočarao je Tarantinove fanove i ljubitelje brzine i akcije (ali kojima, opet, smeta "neopravdano" nasilje na kraju!) i oni sada zlobno tvrde da su samo tri zvezde u glavnim ulogama privukle publiku u bioskope.

Irac ne znam kako će da prođe, moraću da pitam nekog od tehnički naprednijih frendova da mi ga prepriča, jer u svojoj kolebi s jednosmernom strujom, česmom u dvorištu i lapot-topom, koji je bučniji od ukrajinskog kombajna, ne znam kako ću taj film ikada pogledati. (Šta je to Netfliks?!)

Posle žanrovske rehabilitacije filmova o Bondu (barem preko dodeljivanja Oskara za pesmu), Holivud je u fazi žanrovske rehabilitacije horora, koji nije više samo sredstvo za prodaju ulaznica (i kokica, koka-kole, čipsa i sosova nepoznatog porekla), već i niša za reditelje-umetnike svih rasa. Ako se psihologizovanju i bergmanovskim snovima i demonima pridoda aroma Petka 13.-og, eto recepta koji uspeva. Ta aroma je, doduše, veštačka, kao aroma slanine ili sira u krekeru, ali za sirote duhom pruža privid velike umetnosti za male pare. (Eh, da su Kasavestis, Goran Marković, Džejms Tobak i Vlatko Gilić u svom "prajmu" imali Juroimaž i prilike za te koprodukcije!)

***

Beogradsko dramsko pozorište je s novim upravnikom uvelo neke novine. Dodali su Oliverino ime Velikoj sceni, a Malu scenu su nazvali Pepi Laković, umesto vitrina s izmešanim plaketama, svakojakim diplomama i nagradama, i umesto postera s predstava, sada je sve počišćeno, izlepljeno crvenim tapetama na kojima  preovladava (novi?) logo pozorišta, a najvažnije izmena je (eksperimentalno?) uvođenje tromesečnog repertoara s igranjem predstava u blokovima, onako brodvejski, dan za danom.

Tako sam u tri dana pogledao 198.-mo, 199.-to i 200.-to izvođenje "Igre parova" a zatim i dva izvođenja u dva dana "Sviraj to ponovo, Sem". Potrefilo mi se nešto istovetno na izvođenjima Alenove predstave: oba puta su do mene sedele majka i ćerka, oba puta su ćerke kasnile 10-ak minuta, oba puta su ćerke proveravale poštu na mobilnom telefonu bezbroj puta, i obe ćerke su istovetno reagovale na - inače sarkastično mišljene - reči Alana Feliksa posle neuspešnog startovanja devojke u muzeju:::: "Intelektualke su lude, majke mi; knjiga upropasti čoveka!", obe ćerke su su, naim, reagovale sa:::: "slažem se", odnosno "ima tu istine".

Posle jubilarnog izvođenja "Igre parova", publici su se poklonili i maher za karađoze koji se vide u završnoj sceni i rediteljka. Pored mene su u I redu prvih dvadesetak minuta sedeli neki fotoreporteri, od kojih je jedan imao teleobjektiv kao da snima orlovska gnezda na planinama i bučno je klikao pri svakom snimku. Kasnije sam sam saznao da su to ljudi iz jednog magazina i jednog njuz portala, kao i da su  uslikavali selebritije na predstavi i neke scene za reportažu o jubileju.